24. новембар 2010.

Непотребна анализа - Ја сам ноћас од свих заборављен

Рекох малопре да нисте још спремни за Зорана Јовановића, или да ја нисам спреман. Али мислио сам на једну другу песму. Оно што могу да нађем од ње је наступ који ме и није баш одушевио, па сам је прескочио. Нажалост, јер има поетског потенцијала. Нипошто не умањујем значај песме коју данас обрађујем ;)

Кажу људи[1] да је Зоран Јовановић био човек изузетних певачких способности, и да је, иако нешколован, умео итекако добро да запева и разгали свет око себе. Цитирам доњи линк: "Кад запева, пуцају стакла и сијалице на сеоским бандерама". Елем, био је скроман, и није га треснула слава у главу, али је опет био довољно познат да би га људи звали на своја весеља. Неке његове песме остају, као што је то и обичај са песмама које ја овде обрађујем, део српске народњачке, кафанске и свадбарске традиције. Да ли су стакла пуцала од гласа то не знам, али и дан-данас његове песме изазивају прштање чаша по поду.

Ову песму певао је и Бора Спужић Квака (опет легенда) на својим наступима, али је никада није снимио. Не знам од кога је потекла, знам да је 1978. изашла на сингл-плочи Зорана Јовановића, у варијанти која је нешто бржа од оне коју сам чуо први пут, од Микија Гајића, пре пет или шест година. Можда сам је чуо и раније, али тада нисам баш био активни слушалац, тј. вероватно нисам обратио пажњу.

Ја сам ноћас од свих заборављен (Зоран Јовановић)

Пош'о сам негде ноћас без правца и циља;
у даљини нека муња сине.
Киша спира празне тротоаре -
тек понеки пролазник промине.

Немирна сенка моја у стопу ме прати,
под мантилом хладне руке грејем,
ветар косу баца ми на чело;
ноћас срце љубави би хтело.

Можеш ли ове сате преспавати мирно?
Да ли слутиш шта се са мном збива?
Истину ја немам ком да кажем
колико си за све ово крива.

Реф.
Ја сам ноћас од свих заборављен,
и од тебе коју сам волео.
Једини сам човек што улицом хода,
ја сам капетан потонулог брода.


Никако ми није ишло са интерпункцијом, стихови су некако набацани, а опет чине смислену целину... И да, немам појма ко је аутор песме. И већ ме нервира што нико не обраћа пажњу на текстописце и на композиторе, бар да их помене негде, као да су они тотално небитни у целој тој причи...

Рефрен сам поново ставио на крај песме. Да се осврнемо на текст...

Читава прича је о човеку који је остао потпуно сам на свету. Комплетном утиску доприноси и атмосфера у којој се прича одвија. О човеку нећемо много тога сазнати, али рефрен говори све, чак само један стих - "ја сам капетан потонулог брода".

Елем, каже прва строфа да се упустио у лутање. И то оно бесциљно лутање, кад не знате шта ћете више са собом. Не зато што му је досадно - већ зато што је изгледа пробао све остало, и све је пропало. И ето, сада креће, без циља, у потрази за нечим новим што би дало смисао његовом животу. Баш ово "пош'о" ми је труло, но ајд' сад. А би додало још један слог ионако пренатрпаном стиху. А време је као створено за лутање - нигде никога, тотално сам на улици. Ко и да иде некуда по киши? Сам је, окружен бесконачним простором, муњама и капима кише. Празан, мокри тротоар у сред ноћи... Реците да аутор ипак није мајстор за атмосферу :)

И човека у тој потрази за новим циљем прати само сенка. Немирна, каже. Што због игре светлости, што због његове неодлучности - у ком смеру даље? А и он је немиран, како би му сенка икако могла бити мирна? Да ли је та сенка стање његове душе? Хладно је, греје руке под мантилом. Лутање отежава ветар. Или олакшава? Што више препрека има на путу, то је пут испуњенији. Победити ветар... Уз све то њему недостаје само једна ствар - љубав. Оно што би загрејало срце у моменту би отерало све сметње на његовом путу.

Он мисли о њој. Шта она сада ради? Да ли је гризе савест? Да ли је уопште помислила на њега од њиховог растанка? То га гризе, то му је неподношљиво. То га тера да лута даље. Понижен, увређен, обезнађен, препушта ветру да му наноси на лице косу и капи кише. И наставља да прати тротоаре... Треба му неко за разговор. Не вреди, остао је сам.

Остављен од свих. И заборављен. Нико вечерас није помислио на њега. Да ли је неко погледао кроз прозор и видео усамљеног човека како лута празним улицама? Да ли га је неко позвао, да ли га је ишта упитао?

Али све би то било мање болно да га и она није оставила. Сада је сам и дефинитивно нема куд и не зна шта ће са собом. Баш као капетан који је остао без брода, без посаде, без ичега.

--

[1] Нешто сам чуо од покојног тече, нешто од колеге Благоја, а нешто сам пронашао овде. Ово што ја пишем није проверена информација :)

6 коментара:

  1. Odlična analiza, prelepi stihovi i prebedan moj komentar :)

    ОдговориИзбриши
  2. Ово је прва песма из "Непотребних анализа" где нисам чуо ни за песму ни за извођача :Р Мало ме брине ово мешање глаголских времена у првој строфи... Ако је испевана у перфекту и приповедачком презенту, онда би чисти презент "сине" требало заменити аористом "сину" (како би све било у прошлости). Али, то би довело, признајем, до домино-ефекта и срушила би се читава строфа (ова промена захтевала би промену последње речи у строфи, евентуално "промину", што даље захтева промену читаве конструкције). Можда би било лакше решити ситуацију једним јединим зарезом.

    Дакле, не:
    У даљини нека муња сине

    Него:
    У даљини нека муња, сине...

    Увођењем сина у песму добила би се једна сасвим нова димензија и приповедачки ток.

    ОдговориИзбриши
  3. Nemam šta da dodam, osim da je ovo još jedna besprekorna analiza. :)

    ОдговориИзбриши
  4. Kako biraš koju ćeš pesmu analizirati? :) Svaka čast i za izbore, i za analize, stvarno.

    ОдговориИзбриши
  5. Ovom analizom si obuhvatio milion domaćih pesama koje imaju sličnu tematiku ("kiša je padala, a ja sam plakao za njom"..."stojim na uglu prosjaku sličan, ljubavi željan u noći bez sna"...) i tako dalje, da ne nabrajam. Uglavnom, možda nisu potpuno iste ali imaju mnogo presečnih tačaka, što govori da je tvoja analiza univerzalna. Sviđa mi se ideja, i ja sam na blogu poigravao sa analizom motiva Starog Cige...bla, bla...

    ОдговориИзбриши
  6. Кажем ја, Џу, да има песничког потенцијала. Твој блог довољно говори, не мораш сад да се трудиш и око коментара =)

    Стефане, у праву си да су времена несложна, ваљда сам због тога убацио ону ";" између првог и другог стиха, не толико због знања колико због осећаја да нешто не ваља. Иначе први стих је, ако се не варам, једини у прошлом времену - све остало је приповедачки презент. А можда то и није толика грешка - рекао је шта се збило и сада прича шта се даље збива. За ово сине немам шта да кажем, насмејао си ме до суза :)

    Звери, човек је све рекао, зашто бисмо ишта додавали :) Захваљујем.

    Ивана, бирам их по неколико критеријума, којих нисам увек свестан и којима нисам увек веран. Можда је најважнији афинитет према некој песми, затим ту долази њена старост, тематика и наравно жанровска припадност. Мада осећам да је ово било реторичко питање :)) Хвала.

    Господару, апсолутно имаш право, мада нисам то имао на уму. Читао сам о Старом Циги и осталим Циганима, баш сам се одушевио, можда сам донекле и подстакнут тим постом :)

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive