19. новембар 2010.

Зломисао

Прочитао сам "1984". Добра је. Изнела ми је неке нове погледе на идеје које сам већ имао. Лако сам се унео у њу. Можда би требало да је прочитам поново. Као да оно главно није речено. Или... Можда то главно баш не постоји.

Елем, врло лако сам се увукао у свет књиге. Не знам како, баш ми је било питко све то. Цела та прича, као да сам био у њој. Наравно, био сам хладно истуширан оним гласом иза слике. Имао сам физичку реакцију на тај глас, као да је био иза мене. Но, све то је мање важно.

Свашта ми се вртело по глави ноћас. (Читање сам довршио јуче око 2-3 ујутро, "одлежало" је сазнање цео један дан.) Те нека револуција, неке деведесете, путовање кроз простор и време - нашао сам се тамо и сви су се нашли тамо - и мој покојни деда, и отац, и ја, и Вук Драшковић, и покојни Слоба и не знам ни ја ко све. Требало је да ту буде неки атентат, само не знам на кога. И док су они имали скуп у парку, у доњем парку су неки клинци мурију гађали каменицама. Отац је препознао да ће, кад буду изговорене речи "Царство, овакво је царство!" (које сам записао у телефон да не заборавим, и већ сада их нисам знао, срећа) кренути хаос - на некога ће бити пуцано, биће нереда по граду, мурија ће клинце са свих страна сатерати у ћошак. И ја сам бежао, али сам бежао погрешним путем. И сам сам био сатеран у ћошак. Онда сам се пробудио и записао ове речи.

И то није важно. Јутрос сам устао са песмом Зорице Брунцлик у глави. "Кошава". Глупа песма. Сетио сам се да сам пропустио овонедељну непотребну анализу. Јбг. Можда следећа дође у дабл пакету.

Помислио сам како сам смршао. Ових дана слабо једем. Понекад изгубим равнотежу, али то је све. Долазе ми брат и тетка. И прегршт хране. И брат и тетка. Биће ме мање на нету.

И онда сам сконтао да смо ми били продукт зломисли. Да је све оно што смо радили било усмерено против система, против окружења. "Имамо много противника". Свако иоле разуман био је против нас. Или свако ко је ствари посматрао кроз неку другачију призму. Односно, ми смо били против њих. И то нас је повезало, некако. Револуција. Тиха, притајена. Али шта се десило на крају? Нисмо били спремни на све.
Под кестеном сенке дуге,
продадосмо једно друго...

Уствари све то није могуће, и то ја само фантазирам. Зашто? Ето, пала си ми на памет. За све ово време било ми је јасно како, а није ми било јасно зашто. Не зашто се завршило него зашто је почело. Јер ништа није остварено.

Само да знаш, нисам те предао пацовима. Није ни било потребе. Онај који све посматра вероватно је уочио и почетак и средину и крај. И више му није било интересантно.

6 коментара:

  1. Prodrmala te je 1984. Zanimljiv san si sanjao. Nešto se mislim da je trebao da bude atentat na ljubljenog Slobu, istorijski propuštena šansa. Možda? Ali to je već sve iza nas. Možda i nije, otkud znam. Možda će tek da bude.

    ОдговориИзбриши
  2. Najoptimalniji čuvari sistema jesu oni koji ga osporavaju i napadaju: oni tako u sistem unose novo bogatstvo, ravnotežu. Sistem se bukvalno regeneriše uz pomoć svojih oponenata.

    Jedini način da se sistem pobjedi jeste da se u njega potpuno udje, tj. da se s njime-poistovjeti. To je krah sistema, koji u tom trenutku potpune svoje pobjede (jer, svi smo sistem) počinje da truli, i na kraju pada sam od sebe.

    ОдговориИзбриши
  3. Ne mogu mnogo da komentiram na ovo, nisam čitala 84-tu, mada uvek imam nameru...Zaista, imam nameru odkad sam čula one stihove od Bajage(Silikon)"[...] jer je Orvel poranio dvae'st godina". Od tada uvek sam se pitala ko je fuckin Orvel i zašto je poranio? E, sad...

    I jedi!!!!!

    ОдговориИзбриши
  4. Звери, немам појма. Можда јесте, можда није... И да, можда ће тек бити.

    Милко, поприлично тачно, не знам шта бих додао.

    Џангл, читај, свидеће ти се... Нећу једем. Оћу ал не могу јбг.

    ОдговориИзбриши
  5. Хвала, Миљо. Наиђу и ти периоди... :)

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive