14. новембар 2010.

О перфекцији

Већ сам имао наслов "О идеалном", ово је нека друга тема.

Узео сам сад да учим. Јуче сам учио цео дан архитектуру рачунара. Данас цео дан треба да учим оперативне системе. Материјали: блог, слајдови са предавања и два уџбеника истог аутора (један за архитектуру, један за ос) где је из једног у други преписано бар пола ствари.

Питао ме Picsel синоћ зашто учим толико кад већ знам да ће из ос сигурно бити фејл (да се разумемо - сигуран фејл у нашем случају значи да је скоро немогуће освојити максималан број бодова). Зашто се трудим уопште?

Рекох да увек тежим перфекцији, колико год је то могуће у датом тренутку.

Али зашто, кад ми на дипломи (кад дипломирам једног дана, даће Бог) сигурно неће писати 10.0 (јер сам у првој већ имао 9.92)? Није битно прошло, гледа се само будуће.

А он зна да ће сигурно фејловати (мрзим ову реч, али је ми користимо у нашим разговорима), па се не труди толико. И зашто би, кад сигурно неће бити перфектан?

Кажем му да је боље увек тежити перфекцији него увек бити перфектан. Објаснио сам то кроз две ствари:
1) перфектни људи трпе много већи притисак од околине јер сви мисле да су свемоћни - од оних који увек теже перфектном очекује се мање и онда их мање и даве јер виде да постоји труд, понекад и надљудски, да се посао заврши како треба, и зато су цењени

2) перфектни људи својом првом грешком падају ниско у очима људи - како је њима, побогу, могла да се деси нека грешка. Онима који теже перфекцији али нису увек перфектни дозвољене су грешке и на њих се делује стимулативно да раде на побољшањима и то им се не узима за зло јер - ко ради, тај и греши (људима је лакше да се идентификују са оним ко није перфектан а тежи перфекцији јер ни сами нису перфектни и у таквом човеку виде човека, а не машину - као у перфектном).

Сложио се. Али је рекао да он ипак више цени перфектне људе, тј. да мање цени оне који теже перфекцији од оних који су перфектни. Рекох му да је то зато што је рачунарац и размишља као комп - пореди резултате и рангира по постигнутом успеху. Људска психа је другачија. Перфектном нису дозвољене грешке јер је перфектан.

----
ДОДАТАК:

Ја бих да се извиним колеги Пикселу што је погрешно интерпретиран од стране мене, јер он се, упркос неминовном фејлу, и даље труди, што ја нисам поменуо. Елем, ово чиним без обзира на то што је рекао да мој блог није довољно популаран да би било захтевано прецизно схватање његових речи-мисли. Кад помислим како је Бил Гејтс почео... Једном ће му бити жао (Пикселу) :D

(14-нов-2010, 19.18)

11 коментара:

  1. Vidim imao si bliski susret treće vrste sa Pikselima :D Perfekcionisti imaju manu da uvek misle da nisu dovoljno dobri da bi bili perfektni. A oni koji ih gledaju sa strane misle da su perfektni, tako da im jedna njihova greška upada u oči.

    ОдговориИзбриши
  2. Јбг, да сам рекао Вања, не бисте знали о коме причам, а Picsel је овде коментарисао пар пута :)

    Нико није довољно добар да би био перфектан. Чак ни ја. За ово остало си у праву, апсолутаменте.

    ОдговориИзбриши
  3. Dobro, ako si se pohvalio za prosek. Visoko, nema šta, za svaku pohvalu. :) Trebao si da poništiš one ocene koje nisu desetke pa ponovo da polažeš. Takvih sam se nagledala, sve kreten do kretena, d' izvinite vi koji čitate. :)) Opušteno brate, sklonost ka perfekciji je ionako samo težak strah od grešaka. Prema tome... :) Ti samo da nam kažeš kada da držimo fige (raspored kolokvijuma, ispita i tako to), da ti još uduvamo dodatnu dobru energiju, i ništa se ne brini za ocene. :)

    ОдговориИзбриши
  4. Промашена тема, Зверко :)

    А оцена 9... Код професора који нам сада држи оперативне системе (јесам ли поменуо да је скоро немогуће?) :) Колега који је поништио испит (колега који дефинитивно много тога више зна од мене) и терао и мене да поништавам на крају је опет добио 9. А што се мене тиче, требао ми је максимум на испиту да бих имао 10 (јер сам предиспитне одрадио "кнап").

    Енивеј, трудим се колико могу, али јбг, скоро увек негде кикснем. Не бринем се за оцене, бринем се за људе. У питању је став ;)

    Ако већ хоћеш, у понедељак у 17, па у уторак у 14 xD

    ОдговориИзбриши
  5. Ama promašena ili ne, šta da radim, nisam ni ja perfektna. Zasuću hodnik crevom za vodu u navedena vremena. :) Ti prijavi kako si se proveo. :)

    ОдговориИзбриши
  6. Па не испраћаш ме из своје куће :))
    Пријавићу. Све у своје време. :)

    ОдговориИзбриши
  7. Tražiće Piksel tvoj blog a on će biti na tavanu! :)
    Poštovanje za prosek!
    Zverko, rasipnice, ja ću ipak da držim fige! :)

    ОдговориИзбриши
  8. Другари, имао сам први колоквијум, одрадио то све па шта ми Бог да.

    Ивана, јесте, баш на тавану, тамо где стоје стари дискови... Хвала ти што ме бодриш! Добар ти израз "расипнице", што просипа воду xD

    ОдговориИзбриши
  9. Dopada mi se ideja o "težnji ka perfekciji", jer mi se čini da postane dosadno kad čovjek i postane na kraju perfektan.

    Možda je samo mrtav čovjek-perfektan čovjek? :)

    ОдговориИзбриши
  10. Можда ни мртав није перфектан, његово тело остаје живима, а од мртвог човека углавном немају користи.

    Реално, свако стање мировања може произвести досаду, па и стање перфектности, ако тако нешто постоји. Зато је јурњава за циљем (и постављање следећег циља чим се први достигне или напусти) динамична и стога вероватно мање досадна. :)

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive