09. новембар 2010.

Ако икада ступите у оружани сукоб

Нећу много да паметујем. Испричаћу вам причу једну... Догодило се то оног дана када сам ишао на сахрану у Крагујевац, прошлог уторка тачније.

Седнем ја за сто код друга код кога сам преспавао, и прво што сам дохватио са прилично рашчишћеног стола биле су маказице за нокте. Привукле су ми пажњу. Једноставан склоп, а изгледа ми тако смртоносно. Не знам зашто. Одувек ме фасцинирала та оштрина, тај шпиц које имају на врху, блага закривљеност, скоро савршено симетричан облик. И помисао да све то некоме може доћи главе. И помислио како ћу писати о томе, и похватао пар фоткица са телефона.



Шта лупам, ко је још изгубио главу од маказица за нокте? Маказицама за нокте можете нанети озбиљна оштећења - истерати некоме око, повредити му нос изнутра, уста такође. Можда га посећи. Ако успете да прободете право место, може бити озбиљног крварења... Мени је необично што ми делују опасније од ножа. Мислим да ме фасцинирају посекотине крвних судова, мада не волим насиље, крв, бол, патњу и све те негативне ствари, и нипошто не оправдавам повређивање ни других ни себе. Више сама помисао на то - раскидање влакана, пробијање еластичног омотача, мешање молекула метала и ткива - све то у микро свету увећано милион пута пред мојим очима.



Не знам зашто сам ово написао. Мрзим повређивање. Гадим га се, уствари. Али ме фасцинира оно што бих видео на нивоу микросвета, или бар оно што замишљам - како би то изгледало.

А маказице за нокте су најинтересантније, јер су тако мале ваљда. И њихов облик није као облик обичног ножа. Ножеви су досадни. И шрафцигери, шила и сличне убодне ствари. Тотално неинспиративни. Жилети су већ нешто друго.


У суботу сам прочитао да је дечко прогутао те маказице. Не знам шта му је то требало, како је успео уопште да их прогута... Само се на рендгенском снимку види обрис маказица за нокте, негде у дубини његовог организма. Нисам пробао да гутам маказице. Мислим да и нећу. Иако ме фасцинира помисао шта би све могле да направе на путу до желуца нпр, ипак не волим повређивање довољно да бих тако нешто испробао. Могу само да замислим ту унутрашњост и маказице како се где-где закаче, заглаве, направе застој, па онда некако крену и пробију се, остављајући траг за собом... Фасцинира ме унутрашњост. И савршен облик маказица...



5 коментара:

  1. Mene fasciniraju, jer imam potrebu da seckam, kad su mi u ruci, ali ne te male, nego one velike za papir :)Ne znam šta bih pre seckala :D Sve, ali da čovek smaže makazice, ne ide mi u glavu!

    ОдговориИзбриши
  2. Ипак је твоја потреба за сецкањем папира или чега већ некако здравија од моје потребе за сецкањем живог ткива о_О Али добро, сваком своје...

    ОдговориИзбриши
  3. Ааааааах... Ово је грозно. Боље да га је посекао маказицама... Погледај све те подливе...

    ОдговориИзбриши
  4. Vrlo zanimljivo, ali treba da postaviš obaveštenje tipa "ne čitajte pre doručka" ili tako nešto :)

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive