30. октобар 2010.

Ужасно дугачак текст

Још нисам све рекао. Хоћу ли икада рећи све?

Кроз кратку форму може човек изразити много тога. Кроз кратку форму човек може изразити нешто што нико неће разумети. Кроз кратку форму човек може да изазове осећања. Кроз кратку форму човек може да изазове нелагодност. Кроз кратку форму човек може да изазове збуњеност. Да ли је све једна велика алегорија, или је све једно велико тумарање које ништа не значи?

Ако размишљам о тексту од 12 реченица од којих ни једну не разумем, да ли то значи да је текст одличан и да сам ја глуп, или то значи да је текст одличан и да ја нисам упућен? Јер, ако неки текст дође до антологије, вероватно је одличан.

Ако неку ствар узмем здраво за готово, не схватајући о чему се ради, како ћу знати да је уопште имало смисла читати је? Ако неку ствар ишчитавам поново и поново и сваки пут ми је бесмисленија, да ли је то губљење времена? Да ли ћу икада схватити шта сам прочитао?

Стил је једноставан. Није тежак за праћење. Језик је прост. Лако разумљив. Лако је и замислити све то. Али чему то? Замислио сам слику и не видим поенту у њој.

Има два решења. Једно од њих је престати и прочитати поново после 10 или 20 година. Можда прочитати после годину дана? Или заборавити на то? Можда кроз неко време постанем мање примитиван. Можда кроз неко време успем да схватим узвишене алегорије и симболе у простим текстовима...

Друго решење... Не сећам се.

Знам да понекад умем да збуним читаоца. Ето, узео и ја да читам. Наишао на књижицу кратких (баш кратких) прича разних младих аутора. Прочитао једну. Није лоше. Другу, трећу... Десету. Што више читам, све мање повезујем ишта. Као кад радим задатке - од лакших ка тежим. Неке ствари су кристално јасне. Неке ствари су бесмислене. Често помињем бесмисленост ових дана...

Мислим да ћу Ничеа лакше разумети. По ономе што сам прочитао од њега, контам да је бар писао док све не постане јасно. Можда је тешко, али можда се да схватити и применити. Практичније је читати лепо и корисно него лепо и бескорисно. Вероватно прелазим на Заратустру.

5 коментара:

  1. Možda bi ti bilo zanimljivo da proučiš i opus Serena Kjerkegora.

    ОдговориИзбриши
  2. Судећи по ономе на Википедији, можда. Хвала лепо.

    ОдговориИзбриши
  3. Nećeš, nećeš, sigurno. I kad kažeš sve u datom trenutku naidje odmah neki drugi trenutak, i tako stalno.

    ОдговориИзбриши
  4. Zato fino čitaj klasike, i nikad se nećeš pokajati što si izdvojio vrijeme za takvu knjigu ;)

    Nemoj nikad čitati "mlade i talentovane" pisce. To su kreteni. Da valjaju nešto, ne bi bili mladi i talentovani. Pričekaj, što kažeš, tridesetak godina, raspitaj se da li su u medjuvremenu postali bogati i slavni, pa ih tek onda čitaj.

    Zašto na tebi da se uče prvo? ;)

    ОдговориИзбриши
  5. Ивана, нисам сконтао шта нећу? :)

    Милко, интересантна идеја. Свиђа ми се твој приступ целој овој ствари. Можда сам и ја некоме млад и талентован, није добра комбинација, али једног дана ћу постати класик :D

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive