28. октобар 2010.

Непотребна анализа: Шумадијски чај

Остао сам вам дужан непотребну анализу јуче. То је зато што јуче заиста нисам имао времена ни простора да је одрадим својски, а обећао сам да ће бити нешто ново. И припремио сам једну од својих омиљених песама, која, узгред, има две верзије.

Аутор песме је Раде Вучковић, а првобитни извођач (и извођач верзије коју сам заволео) је Шабан Шаулић. Песма има интересантну историју. Кажу[1] да је Раде био велики пријатељ Шабана Шаулића, а аутор је и многих његових песама, од којих је за неке писао и музику. Волели су да "висе" у кафани и једном приликом је Раде написао песму о којој говоримо. Песма је првобитно имала назив "Шумадијски чај", али се Шабан побунио јер је популаран био у Босни и било га је страх како ће та песма утицати на његову каријеру (а љубав међу људима?). Желео је да уместо придева шумадијски отпева "од ракије" и да то буде то. И тако су се они посвађали, годину дана нису говорили, пљували се по новинама, и како то већ иде. Песму је снимио Ера Ојданић (чију верзију никада нисам чуо јер, искрено, не могу да је нађем). Његов текст иде вако:

Шумадијски чај (Ера Ојданић)

Снег је пао, све је бело,
одмара се цело село.
Ветар дува, топла кућа,
ракија се пије врућа.

Та ракија врућа
лепо греје плућа.
Баш је прави рај
шумадијски чај.

Баш су лепа зимска прела,
Шумадија пева цела,
ватра гори, дрва сува,
у лонцу се врућа кува.

(реф.)

Кад ракију лети хладиш,
боље копаш, боље радиш.
Мраз кад зими земљу стегне,
онда врућа боље легне.

(реф.)


После годину дана, међутим, (1984. је у питању) помирили су се Раде и Шабан, а Шабан је ипак снимио песму са измењеним текстом. Мени је фасцинантно да је осим рефрена и прве строфе (која је у Шабановој верзији трећа) све остало - измењено у потпуности.

Од ракије чај (Шабан Шаулић)

И ми људи мераклије
заволесмо казанџије -
када они шљиву пеку,
попијемо и ми неку.

Та ракија врућа
лепо греје плућа.
Баш је прави рај
од ракије чај.

Под казаном ватра гори,
деда лег'о да одмори,
а ја нисам никад пио -
поред њега научио.

(реф.)

Снег је пао, све је бело,
одмара се цело село.
Ветар дува, топла кућа,
ракија се пије врућа.

(реф.)


Па ти сад види ко је ту у праву :) Упоређивањем песама закључујемо да је у Ериној верзији песма баш онако шумадијска, права домаћа, док је Шабанова поприлично неутрална и не изјашњава се. Ерина верзија промовише шумадијски чај као пиће Шумадинаца, а Шабанова верзија промовише шумадијски чај кроз лични доживљај и стварно није битно одакле је потекао (чај), јер га пију сви.

Ако избацимо све ове националне разлике, песма се своди на исто. Хвала Богу, живи смо људи, волимо да пијемо, а кад зазими - једна врућа није на одмет ("да је чаша флаша, да је флаша буре..." - али о томе неком другом приликом ;)) И тако кад погледамо Ерину песму, она описује амбијент једног шумадијског села зими (прелеп опис, греје душу, морам признати). Тај опис је остао и код Шабана у трећој строфи.

Рефрен је врло необичан, има шаљиву конотацију, али је истинит. Врућа ракија заиста удара на плућа, јер се испарења врелог алкохола шире дисајним путевима. Тако се можемо напити, а да нам уопште не буде мука (техничка поткованост?) :) Поред тога, кад попијемо гутљај ракије, она уме да испржи све до стомака и тамо да остане и да крене да гори; код вруће је то још интензивније. А кад мало удари у главу - баш је прави рај (кога је брига шта се дешава кад му је све лепо) :)

Гледајући другу Ерину строфу, која удара мало по обичајима, видимо опет онај исти зимски амбијент шумадијског села. На прелима се људи окупљају, заједно раде и певају, а како би у друштву а да не попијеш неку? Па још кад се сви разгале и развеселе у топлој кући, крај ватре... Мора да се пристави лонче са ракијом :)

Трећа строфа је оправдање прављења и конзумирања шумадијског чаја. Лети је ракија добра хладна - зими, кад притегне цича, ако је не подгрејеш не даје ону праву енергију. Зато - навалите на шумадијски чај, сви скупа, у друштву је лепше :)

--

Гледајући прву Шабанову строфу, замишљамо човека који стоји поред казана и пече ракију, а око њега се скупљају пролазници и он их зове да пробају (ову ситуацију тако добро знам). Тако "мераклије" (како добар израз, а вуче на Босну, зар не?) кад се пече ракија зареде по селу од домаћина до домаћина да пробају по једну, па онда још по једну јер је једна мало да би се проценила ракија ;) Елем, то тако иде и такви су обичаји...

Друга строфа наговештава младог јунака, јуначину, који се шета ту око казана док деда одмара са стране. Каже, никад није пио, али никад није рано да се почне - деда га искушава да проба и он. Не вреди, кад једном почнеш, тешко да ћеш икада одустати (ваљда тако сви ми почињемо?) И ето, тај млади јунак је управо у кафани и добио ову песму :)

Трећа је већ поменути опис зимског села. Овде село више није шумадијско (нигде се не помиње), мада је мени увек најлакше замислити баш шумадијско село (не разликују се много од поморавских, а ја момак Моравац :)). Ветар звижди напољу, а унутра топло крај шпорета. Седимо за столом, отац, ујак, његов покојни отац, покојни теча је исто имао обичај кад је ту, скупе се сви заједно, пију а ја посматрам и иде ми вода на уста... Тако је то било кад сам био мали. Бог да прости мртве. Топло ми у души кад се сетим тих ситуација кад сам био клинац.

Елем, извињавам се што сам скренуо са теме. Морам мало и личног доживљаја да убацим.

И тако, видели сте како шумадијски чај пржи. Најлепши осећај, најлепше успомене... Драга ми је ова песма, јако, баш због тога што ме подсећа на неке лепе клиначке дане (било је и ружних, али ови су баш баш права ствар).



[1] Извор

6 коментара:

  1. Ovo neka vrsta čačka u pozadini, pošto ti neće biti jasno, mislim na muzičku pozadinu :))
    ja sam uvek mislila da je šumadijski čaj, čaj za potenciju, hvala što mi otvori oči :D
    ne pijem radžu otkad sam se odvaljotka fju tajms, zgadila mi se. Čoveče kad ama ja bila mala umakala sam pistić u maju cašicu :D
    I lepo si to izanalizirao :)

    ОдговориИзбриши
  2. Јесте тема Чачак, само малкице убрзана ;)
    Нема на чему, јесте и за потенцију, само не знам да ли делује позитивно или негативно, зависи од дозе :))
    Кад сам ја био мали... Нећу сад о томе :D

    ОдговориИзбриши
  3. Kolega, ti bre ko da si podojen pored rakijskog kazana. :) Briljantna analiza, bre! Nemoj više da stavljaš u naslov ono "nepotrebna". Više je no potrebno. :) Nisam ti ja neka rakijašica, al' radi reda, zdravlja i ostalog, priklonim se masi. ;)

    ОдговориИзбриши
  4. Нисам, али имао сам од кога да учим... :) У мом сокаку се и дан-данас пече ракија, само што се екипа малкице променила, али то је неминовно.

    Хвала најлепше, радује ме што није непотребан труд, али мислим да нећу променити назив, чисто због форме, разумеш већ ;) А што се ракије тиче, нисам ни ја не знам какав фан, али чашица-две не може да шкоди, а чим не шкоди, што би рек'о Лане, значи да користи :D

    ОдговориИзбриши
  5. Meni je bolji naslov Šumadijski čaj, zato što je zagonetniji, ne otkriva sve, a ovo od rakije čaj mi čak glupo zvuči.

    ОдговориИзбриши
  6. Па добро, разумљиво је да се човек плашио за своје здравље тамо у Босни, мада не знам ни колико је то оправдано. Поента је у поенти, а не толико у речима :)

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive