24. октобар 2010.

Квази-лудило

Овај пост треба да носи наслов "Дневници и шта са њима", али сам га променио пре него што сам написао прву реченицу. Наслов нема смисла. А можда и има.

Елем... (који ће ми ово на почетку немам појма, али ето тако)

Почињем да лудим. А можда почињем да нормалим? Не знам, "судбину ми није још нико прорек'о". Да, то је та песма.

Е да.

Јој, много шетам.

Има тако свашта да се пронађе међу "мојим документима" (електронски, наравно). Неки су заштићени шифром. Е сад, ја сам имао неке стандардне шифре, али су ми се временом стандарди мењали и на оне старе сам помало заборављао. Успут се накупило толико различитих шифара и варијанти које сам користио, да сад једноставно неке документе ни сам не могу да отворим јер немам појма која је шифра.

А ондак тако из петсто - шестсто (како лепо шушка ово стст) покушаја ја провалим покоју шифру. И онда у'ватим да читам све то што пише тамо. И тамо има доста разних ствари из мог живота, оног приватног, који скоро никоме нисам рекао. Рекао сам компу, а он ћути као заливен, не дај Боже.

Ето видиш, сад узмимо на пример један мој текст из фебруара месеца ове године. Ко би сањао да ће се све тако завршити? Свашта се издешавало после тога. Ето, тамо се помињу неке три девојке, и ја који сам тотално био у неким заљубљивачким триповима. Јбг, завеле ме. "А ја наиван"... Ал' замало, како се касније испоставило.

Једна је она стара, то је било у доба новог другог круга од кога сам одустао. Због ње. А и због себе, нема ту леба. Друга је она са којом сам се упознао пар месеци касније, а да смо раскинули два пута још пре него што смо се званично упознали. Јбг, дешава се. Трећа... Њој сам био спасилац. Прво сам ја то мислио. Онда је и она то мислила. Онда сам ја то напрасно престао да мислим. Нисам умео да јој кажем ништа. Рекла ми је да сам пичка. После тога се нисмо више чули. Сада је срећна, ваљда. Са њом је срећа променљива категорија, никад се не зна. Ваљда ме је то и сјебало са њом.

А све то у фебруару није ни слутило да ће се десити. Тј. кад читаш сада оно, делује ти као, е види ти кад је све то још почело... Али не.

Има ту свакаквих записа, но да не дужим. Смарам већ. Дневници су корисни. Више их волим на папиру, али у комп више стане. Меморија све гута, прсти брже куцају. А можда су они некадашњи рукописани дневници били лепши и садржајнији, чак и са мање речи. Не бих знао.

Отворите неку стару страницу дневника. Живот ће вам пролетети пред очима.

14 коментара:

  1. Nemam šta da otvaram, sve mi izgorelo u ratu :( I nisu bili neki dnevnici, već više one kao pesmarice. Ne znam koliko je to dobro čitati stare dnevnike, ja kad čitam sopstvene pesme deprimiram se. I uopšte mrzim tu kategoriju prolaznosti, fuj! Grozim se valjda tih promena, a ustvari sve činim da se stalno nešto menja. Paradoks.

    ОдговориИзбриши
  2. А јбт. А више не пишеш дневнике?

    Мени је баш кул, ваљда сконтам колико се тога променило, колико сам одрастао, изменио мишљење о неким стварима, да ли сам напредовао или назадовао у нечему. Понекад пожелим назад, али контам да никако не би могло другачије. Могло би, уствари. Али оно, научићу ваљда, с временом.

    Време је сада, само треба да се сетиш шта те је довело у тренутно стање. Парадокси су незаобилазни део живота :)

    ОдговориИзбриши
  3. Ne pišem. Nisam konsekventna, dosledna a ni istrajna za tako nešto :) Da mogu, verovatno bih htela sve da zaboravim i samo da koračam napred punom parom ne osvrćući se. Ali nemoguće. Šta me dovelo? Više stvari u više stanja :) Ne mogu da ih ekstrahiram :) U pravu si za paradokse, neki ljudi, recimo, ne prihvataju postojanje paradoksa, iako su oni normalni. Me, e.g.

    ОдговориИзбриши
  4. Imam ja nešro slično iz pubertetskog perioda rukom naškrabano, stajalo je u fioci kreveta. Skoro su mi matorci kupili novi krevet,pa sam morao sve to da prepakujem i umro sam od blama čitajući sopstvena saranja, na kraju sam zaključio - što sam, bre, bio glup! Više ništa ne zapisujem, nemam potrebu, a i bolje je tako - ono što je vredno da ostane u sećanju, ostaće. Mada si mi dao inspiraciju za jedan tekstić o tome.

    ОдговориИзбриши
  5. Sad kad se osvrnem na mladenačke zapise, vidim da sam mudro zborila. :) No tada sam mislila kako ću da postanem pametna jednog dana kada porastem, što je evidentno da nisam. :) Meni je keva jednom iskopala dnevnik (jer se bojala za mene, da se ne ubijem i tako to u nekim kriznim mladalačkim trenucima) i pročitala ga. Da li je potrebno da kažem koji fight je bio zbog toga? Nema šanse da u tim godina shvatiš da to nije puka roditeljska radoznalost, već istinska briga.

    ОдговориИзбриши
  6. I ja volim da se vraćam starim dnevnicima, i onda se smejem prosto koliko sam vremena posvećivala nebitnim stvarima, pa onda sad kao pišem o bitnijim, mada sam ubedjena da ću se i njima smejati kroz koju godinu.
    Ali lepo je po meni da se ponešto zabeleži.

    ОдговориИзбриши
  7. Tako i ja isto.Samo sto ja ponekad zalim svoja razmisljanja,uvek smatram da su jadna.

    ОдговориИзбриши
  8. Џу, увек памтиш нешто, хтела или не. Кад имаш забележено лакше је да се сетиш :) Ни ја нисам консеквентан, бар не са само једним дневником, тј. почнем на једном месту па наставим на потпуно други начин на неком стотом...

    Кајзи, видео сам текстић :) Проналазио сам и ја свашта сваки пут када се собе преуређују... А колико сам глуп контам много чешће од тога :/ Само, неке ствари се претерано тешко мењају. Ја сам једна од њих.

    Зверче, од фајта си, ето, имала само користи... Цео живот се фајтујеш (фајташ? :D) са неким, и прилично добро ти иде ;)

    Иц, увек ти је у прошлости оно небитно, а на то си највише времена трошила. И колико прекосутра ћеш се смејати твојим данашњим дилемама... Јбг, то је тако. Треба бележити нешто, свакако :)

    Барби, то је зато што нам никако не одговара сазнање да смо некад били смешни и јадни... Можда пишемо о погрешним стварима.

    ОдговориИзбриши
  9. Баш волим дневнике. Имам један који водим читав свој живот, а никако да се испише (јер јако ретко пишем у њега). Ипак, бар половина у њему је испуњена.

    Просто не могу да верујем шта сам писала. На пример, једно време сам у дневник писала о серијама које пратим, па шта се дешавало у којој епизоди... С друге стране, неко време сам лепила сличице... Потом има разних мојих догодовштина, на које бих, да није дневника скроз заборавила. Ма има гомила глупости... али ме увек орасположи кад их прочитам.

    Сматрам да је и блог нека врста дневника.

    ОдговориИзбриши
  10. Смицо, супер што пишеш дневник :) А блог и јесте врста дневника. Специјалног. Знаш оно, некад ти се нешто деси, а ти онда напишеш неку причу која је исто то, само мало друкчије. Онда се догоди да после годину дана читаш то и радујеш се кад повежеш о чему си уствари писала. Или се нервираш што не можеш да се сетиш (обе ситуације се мени дешавају). Најбоље кад пишеш буквално :)

    Блог је кул јер га сви читају и коментаришу. Дневник је ипак малкице приватнији... Али то му на исто дође :)

    ОдговориИзбриши
  11. Uh, dnevnici.. Pišem od petog razreda osnovne škole... pa sve do danas. Ovaj aktuelni dnevnik je zapravo šesti po redu. Još malo, pa ću morati novi da započnem.. Volim da pišem dnevnik, mada često ne napišem baš sve što sam htela, plašim se da će neko pročitati moje mračne tajne. :D Zbog toga uvek ostavljam neke čudne oznake, slova, datume, crteže, tekstove pesama, da me podsete na ono što nije zapisano..
    Volim i da im se vraćam, dnevnicima. Uvek se iznenadim nečim što sam napisala..

    ОдговориИзбриши
  12. Амели, познате су ми те ознаке за нешто што неко не би требало да прочита, само што касније и сам заборавим шта значе... Нешто што ми толико у једном тренутку значи не би требало да буде тек тако заборављено, али ко зна, можда је заиста безначајно :)

    ОдговориИзбриши
  13. Nisam nikad pisao dnevnik (duže od prve dve strane) ali sam stalno piskarao nešto, i dosta toga stoji još uvek u jednoj kutiji. Nisam je otvarao godinama. Kao u onom vicu... Uvek se prestravim i izfrustriram kako sam NEKADA BIO pametan... Kažu da svaka cigareta ubije milion neurona. Mora biti da je to.

    ОдговориИзбриши
  14. Миодраже, мора да је због цигарета... Како је тек нама, пасивним пушачима =)

    Ако је ово први коментар, а чини ми се да јесте, желим топлу добродошлицу уз ратлук и кафу :)

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive