18. октобар 2010.

Наслова ми понестаје

Патетично ------ док не крене нормалан дан. Некако је још рано.

Спава ми се. Устао сам рано, без икаквог доброг разлога. Није лоше рано устати. Нарочито ако вам се не спава. Зато не знам зашто сам устао рано.

Да пређемо на ти.

Ето, баш јуче нисам мислио о теби. Нисам, кеве ми. Немам ја времена за то. Преоптерећен сам неким другим стварима. Читањем, на пример. Читањем неких тотално небитних ствари, неко би их назвао и глупостима, мада то нису глупости, али нису ни нешто значајно. Уствари, толико сам се навикао на читање, да сам тебе потпуно избацио из главе. И ти банеш тако, повремено, кад се одмарам од свега. Банеш, али брзо прођеш. После сат или два. Знаш што? Сат или два, некада и дуже, можда петнаест минута, размишљам о разлозима. Не о теби, само о разлозима. Знаш, она питања како, зашто, због чега, шта је то што нас тера на нешто. Понекад питања нису у потрази за узроком него у потрази за циљем. Онда се питам шта смо хтели и да ли смо хтели нешто уопште. И то прође. Потиснуто нечијим доласком, или мојим нагоном да проверим има ли ичега новог што би се могло прочитати. Обично нема, али онда кренем да седим и да буљим у екран без разлога. Избечим очи, гледам у неки удаљени пиксел и тако седим док ми негде у жуту мрљу не упадне најситнија промена, нпр. појаве се заграде или се промени број у загради. Оне заграде које означавају непрочитано...

Пролазећи кроз живот, човек учи. Што више учи, требало би да више зна, да је паметнији и да зна да искористи то своје знање у некој новој прилици. Ја не знам да ли сам ишта научио. Кроз живот сам, наравно, много тога научио, али не причам о животу. Причам о нама. Какво је то искуство, шта је то ново што сам "покупио" негде успут, у нашим разговорима, у нашим заједничким темама којих смо, ето, имали јер смо слични? Ипак се ми не разликујемо толико. Можда је због тога све то тако и било.

На радију почиње емисија о блоговима, управо сада док ово куцам. Вероватно ћу прекинути чим прође ова песма.

Сконтао сам неке ствари са тобом. Да. Да не вреди ићи главом кроз зид. Можда се чини у почетку да ћеш се пробити, али на крају завршиш у хитној. Научио сам и да ништа није тако једноставно као што изгледа. И да увек има милион ствари које могу да се испрече, чак и у тренутку када је све већ у хепи-енду. Добро, то сам могао и из Звездиних утакмица да научим. Али с тобом је то било мало другачије. Мало... Научио сам и да пратим себе. И да изражавам своје мишљење. И да не мораш бити неко ко ниси да би се "уклопио". Све то сам, ваљда, већ и знао, али сам фурао другачије...

Научио сам још пар ствари из животних прича које сам чуо. То је можда још важније. А можда уопште није важно.

Почиње Драган Варагић. Морам да прекинем овај наш разговор. Рећи ћу ти још нешто... Следећи пут кад се видимо не знам како ће то изгледати. Немам појма, стварно. Ко то зна... И претходни пут је био неочекиван. С тобом сам научио да ништа не очекујем, што је заправо и добро. Борба за живот и смрт. Да. То је то :)

Хвала ти :)

6 коментара:

  1. Можда из хепи-енда не можемо да извучемо максимум. Што рече народ, на грешкама се учи.

    Али вуче ме мисао да није то била грешка, само да није било храбрости да се настави даље... Ех, да, то су била времена великих страсти. Можда и нешто више, али никада нисам сазнао :)

    ОдговориИзбриши
  2. Prijatelju, posveti se duvanu i alkoholu. Žene su napravile strašnu globalnu zavjeru da su to loše stvari, čisto da bi one bile u prvom planu.

    Ne dozvoli im to ;)

    ОдговориИзбриши
  3. О да :) Дувану не, јер ми је одвратан његов мирис, али алкохолу сам се одавно већ посветио ¦)

    Нису оне увек у центру пажње, напротив... А о центру пажње у следећем тексту :)

    ОдговориИзбриши
  4. Hey, ovaj tvoj post me podseća na moj "Poslednji post o tebi"...Nisu greške, ne bih tako nazvala, samo još jedan stepenik dalje, ili pomožni držači. U svakom životnom dobu mi želimo različite stvari. Ako se i ona razvija s tobom tako, imaćete šanse, međutim, možda je ipak bolje da potražiš nove horizinte, gde je puklo tu je šivano itd...

    ОдговориИзбриши
  5. =) О њеном развоју не бих овде. Ја сам главни лик (=

    А о новим хоризонтима... Да... Хоризонтале xD

    Ово задње ми није јасно. Баш си ми конфузна данас, обично те лакше скапирам :)

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive