13. октобар 2010.

Пишем. Опет :)

Смејем се. 00.16. Сутра се не иде на факс. Па ипак, можда и одем, треба да поберем неку документацију. Конкуришем за стипендију свог града, ваљда ће ме испоштовати као што су пре две године, док сам још био у Крагујевцу... Добро би дошла додатна зарада, таман да покрије трошкове живота.

Зевам. Упркос томе што сам се (ваљда) наспавао, зевам као ала. Спава ми се. Баш фино...

Остао сам са сестром, брат је отишао назад. Опет сам на нету, и биће тако све док се нешто не промени :)

Имам неколико прибележених идеја. Не бих сада о томе, излетеће оне саме када буде дошло време. Ако наставим овако, прогутаћу комп, после нећу имати одакле да вам шаљем све ове симпатичне поруке љубави и нервног растројства. Полазе ми сузе. Нарочито она десна.

Волео бих да сам креативнији. Само не знам где би ме то одвело и какву бих корист имао од тога. Да сам непоштенији вероватно бих имао више лове и више "пријатеља". Овако имам с ким да одем у кафану. Сви смо слични... А опет тако различити.

Данас, колега: "Имаш огрлицу?". "Немам", рекох. "А шта ти је ово?", повукао је за узицу. "Крстић". "Нисам то очекивао од тебе" или тако нешто... Ваљда је очекивао да сам паметнији после свега што знамо, он о мени и ја о њему. Вера нема везе са памећу. Вера је вера. "Боље да верујеш у мене, ја могу да створим овде две ролне тоалет-папира, само ме пусти прво да одем до ве-цеа." Да, свашта можете чути код мене на факсу =) Али ту нема разлога за веру, то је реално.

Но, није битно. Имам професора. Човек је геније. Једино што му је узречица "је л' тако" и то зна да звучи прилично комично, нарочито зато што брзо прича и стога је често понавља. Данас су се десиле две ситуације, једна је стварна а друга је пародија на све то... Стварна ситуација је отприлике (за почетак нисам сигуран) звучала: "И сада треба да пронађемо инваријанту за while, је л' тако, је л'" (?!)
Друга, она замишљена, била је шта би било кад би му се на питање "Има ли питања?" поставило питање: "Је л' тако?". То би било сурово... А можда не би ни провалио о чему се ради. Ипак његова узречица не умањује његову генијалност :)

Ето, то ми је пало на памет, мада сам нешто друго имао на уму када сам рекао да имам прибележено... О томе неки други пут.

Извалио сам данас у бусу да неке маторке знају да изгледају баш напаљиво... И онда сам се питао како гласи датив именице "маторка": маторки или маторци. Молим специјалисте за ову област да ми одгонетну овај врло деликатан проблем, јер знам да би мени помогла маторка, али не знам да ли бих ја помогао маторки или маторци ¦D

Болесно :) Одох.

3 коментара:

  1. /k,g,h/ prelaze u [c,z,s] ispred samoglasnika [i] u dat. i lok. imenica ženskog roda ;)Je l' tako je l'??? Sibilarizacija se zove glasovna promena, je l' tako je l'? Pozdravi profu, verujem da je mnogo gotivan čovek, je l'tako?

    ОдговориИзбриши
  2. Да, али постоје они чувени изузеци, као код приповетке (приповетки - приповеци; тиме се водим понекад у тражењу одговора). Али тако је, да :)

    Е баш да му кажем: "Поздравила вас Џангл квин", вероватно би се запитао ко си, а онда рекао нешто типа: "Поздрави и ти њу"... А можда се и знате? (мало вероватно) ;)

    ОдговориИзбриши
  3. Hm, ja bih rekla da je to izuzetak. Isto tako je pravilno da kazes da si na žurki, a ne na žurci. Da se to proveriti. :)

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive