08. октобар 2010.

Маслина

Бабе се гурају. "'Ајде мало напред! 'Ајде мало напред! Какви идиоти!" У том моменту сви упиру поглед у н.н. жену која је коначно ућутала после тога. Одакле њој право да икога назове идиотом, посебно у тренутку када сама покушава да се угура у бус у коме - нема места (поприлично самоубилачка мисија). Хмм... Пада ми на памет оно: "Да си Биомед 4 пила, у аутобусу би била". Ова није дебела, само је аутобус препун, а она непристојна.

Превише је непристојних људи. Ето, баш пре тога у 706 је покушао да уђе један други човек. И тај аутобус је био препун. Возач није хтео да га сачека. Срамота. А онда је човек пљунуо. "Преврнуо се цео, дабогда". Згранути погледи. Замишљам хаос који би настао да се преврне аутобус који превози 200 људи негде на сред улице, не дај Боже да исклизне с моста... Људи баш не размишљају. Возачу не замерам. Бус је био препун, а човек ионако није био на станици на време, иначе би ушао.

Него, да се ја вратим на своју тему.

Нисам о њој написао још ниједну реч.

- Излазиш на следећој?
- Не.

Пропустио сам лика да прође и увукао се на његово место (које је обично моје алтернативно), место за стајање до прозора са леве стране. Наслонио сам се на шипку и почео да посматрам људе. Одавде је све изгледало лепше... Баш све.

А са леве стране, на местима окренутим уназад, седи једна госпођа и до ње нешто невероватно... Онакав склад... Ах, да. Лице, баш оно које треба. Мали нос. Фине обрве. И очи уклопљене са маслинасто зеленом јакном. Питом поглед, изучавачки, истраживачки. Дуга, црвенкасто-смеђа коса.

Но добро... Морао сам добро да осмотрим све, како бих се могао сећати кад треба да запишем штогод.

Јавља се на телефон. "Ево ме у басу". Мрзим "бас". Али лепо прича. И има пријатан глас, неки који би се уклопио у сав тај склад.

После је изашла. Ја сам остао да размишљам како постоје тако неке складне целине, као да их је сам Креатор склопио по најдетаљнијим спецификацијама.

После тога сам посматрао друга лица. По сваком се дало приметити какве особине има његов власник. Само по њеном нисам могао закључити скоро ништа. Могла је бити и најгора и најбоља. Вероватно је била нормална. Има потенцијала. Једног дана можда постане доктор наука. Једног дана је можда видим на телевизији како објашњава неки необјашњив феномен, гледајући својим маслинасто зеленим очима.

И онда сам осетио да сам стар и да завидим клинцима који имају неке своје светове. Замислио сам да, лутајући слободно, једног дана видим успехе тих садашњих клинаца. И да будем поносан што сам њихов савременик. Ње. И оног малог што је синоћ од Поште до задње станице на Галеници пропитивао тату. Од логике и математике, до црних рупа. На станицу смо стигли таман кад је мали рекао да не разуме како то црна рупа уништи нешто што у њу упадне, уместо да то пропадне кроз исту... Рекао је да ће му објаснити. Надам се да јесте.

13 коментара:

  1. Malopre sam kopala po Google Readeru i vidim naš kolega bloger Peđa, koji uređuje Konkurse regiona, objavio da je na jednom konkursu jedna priča osvojila prvo mesto. I pročitam je. E sad, zašto je mene priča asocirala na "prevozne" teme i događaje koje se često pominju u tvojim postovima. Pročitaj priču.

    ОдговориИзбриши
  2. О да, схватам.

    Само што је та прича много комплекснија. И одлична је. Хвала.

    ОдговориИзбриши
  3. Meni je priča bila na početku smor. Reakcija kao, aha, i šta sad. I onda, naravno, kreće zaplet-rasplet. Htela sam u stvari da ti kažem, kako je dobro iskorišćena ta potka "prevoza" da se prenese poruka besmisla u kome živimo. Al' sam se izdijarejisala, hehehe. :)

    ОдговориИзбриши
  4. :)

    Кад смо код тога, заборавио сам нешто битно, али то ћу следећи пут... Управо превоз је место на коме срећемо тотално рандом људе, као нека туристичка локација која спаја путнике различитог карактера, друштвеног сталежа, менталног склопа. Кад се сви ти људи окупе на једном месту, ако се добро посматра, могу се уочити обрасци понашања који одговарају одређеним групама. Сличан приказ дат је и у оној причи, док ја групе обично раздвајам и "обрађујем" једну по једну у зависности од тога шта ми се тих дана догодило.

    Да ли је добро или не - не знам, али истина је. А смисао се изгубио да нам не би било досадно. Ваљда га због тога још нико није нашао.

    ОдговориИзбриши
  5. Znaš šta, tebi definitivno "leže" te priče iz prevoza. Analiza ljudi, njihovih maski i tako redom. :) Sećam se jednog lika, pre nekoliko godina, relativno pristojnog izgleda na prvi pogled (ruke u džepovima), kako vadi ultra-giga-mega fancy mobilni koji mu zvoni u busu i odjednom, ono meni blinka samo jedna "sitnica" pred očima - sine, pa on ima onaj dugački nokat na malom prstu. I odma' me spopala pegla. E, da, kad sam već kod tog nokta, je l' si snimio da ga ovi "naši" Kinezi masovno furaju? :))

    ОдговориИзбриши
  6. ¦D Нисам извалио Кинезе, можда им је то неки заштитни знак, као кад Јакузама одсецају прст на иницијацији... Мало глупо поређење :D

    Кажу да је тај нокат користан, да ли за чачкање носа и ушију или има и неку другу сврху не знам.

    Не знам зашто толико анализирам људе. Ваљда је то због ове моје потраге. Не знам ни колико ми леже те приче, али ми се свиђају :)

    Уочи колико сам пута написао "не знам" за све и свашта у овом коментару... Изгледа да баш ништа не знам.

    ОдговориИзбриши
  7. Možda za seckanje lubenica, to mi je oduvek bila asocijacija kad vidim taj poduži noktić. Znaš ono kad ti vade parče lubenice na pijaci da vidiš koliko je slatka, tj. da li je slatka. E, pa može i za to da se koristi. :) Ne znam. :)

    ОдговориИзбриши
  8. Nisi star, ne lupaj, inače ne bi živeo u svom svetu večitog istraživača. Jel' znaš da deca uvek postavljaju totalno logična pitanja? Mali me je oduševio i tvoja paralela sa crnom rupom. Aspekt je često pitanje shvatanja stvari. Sad se i ja pitam: Kako to da rupa uništi sve što u nju upadne, umesto da to propadne kroz istu? :)

    ОдговориИзбриши
  9. Kad sam živeo u Zemunu, dobro mi je bila poznata ta gužva u 706-ici. Ni meni neke stvari nikada nisu bile jasne - zar svi ljudi toliko žure,da moraju ući u prepun autobus? Uvek sam ga propuštao, radije bih šipčio peške, nego se gužvao u toj masi. Sada mahnitalo pešačim, ne sećam se kada sam ušao u bus poslednji put.
    Što em podseti - jedan moj drug je tako video lepu devojku u nekom noćnom autobusu, na liniji za Pizdince. Jako mu se svidela, baš, ono, ludački, zaljubio se na prvi pogled, toliko da je išao do okretnice tog busa u sred noći skupljajući hrabrost da joj priđe. Na kraju joj ej prišao i ona ga je otkačila sa pričom kako navodno ima dečka,a on ej ostao sam u nekoj vukojebini da čeka jutro. E, to je bedak, sve ostalo je boranija.

    ОдговориИзбриши
  10. Nisam večerao, pa, molim vas svako ej konvertujte u je.

    ОдговориИзбриши
  11. Зверко :D Сецкање лубеница =) Креативна идеја, као и увек!

    Џунгле краљицО, не знам о каквој паралели причаш, нисам помињао линије :) А то у вези са рупама - није да ми је најјасније, једва сам прошао астрономију у средњој...

    Кајзеру, разумем твоје пешачење, и ја више волим да прошетам, кад не журим нигде знам да пређем велика растојања пешке. Кад би само људи имали ту свест. А друг се испалио... Јбг, то је чешћи сценарио. Вреди увек покушати, али та ситуација ми делује баш лудо и сјебано. Могло је то и другачије.

    ОдговориИзбриши
  12. Аух! Забринуло ме ово "706"! Мислио сам да је Нови Сад превелик, али сам се зезнуо. Код нас на аутобусима не постоје троцифрени бројеви :D (Што је добро, јер се и овако тешко сналазим). И не бој се, ниси стар. Све док ти у том истом аутобусу не почну да ти уступају место! :)

    ОдговориИзбриши
  13. Ех, свашта ћеш овде да видиш :) Па добро сад, ипак Београд доста тога "усисава" у свој састав, као каква црна рупа... Отуда и толико линија превоза. Уствари их има мање, али су "именоване" (тј. бројане) по секторима које покривају, односно крајњим станицама. Тако кад видиш бус који креће са 700, проваљујеш да иде негде ка Батајници или Земун Пољу (тј. проваљују они који се возе). Погледај списак дневних линија, све делује сасвим логично 8) :Р

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive