01. октобар 2010.

Пут за север...

Кренуо ја. Са станице ме испратила цела фамилија. Био сам пренатрпан стварима (мрзим то). У Ћурпији сам покупио још једну торбу са храном, што је ујак послао сестри. Онда сам се чуо са њом, договорили смо се да ме чека, да ми помогне да пренесемо ствари.

Радила је клима, подесио сам је да издувава у мене. Био је хладан ваздух. У Јагодини сам посматрао гомилу путника и питао се да ли ће неко сести до мене. И села је нека девојка. Прво је, наравно, питала је ли слободно. Рекао сам "Да, да", и наставио да гледам кроз прозор. Судећи по ономе што сам видео "кроз прозор" имала је интересантне нокте у које је уложено много труда. Сваки је био различите боје и на сваком су били неки орнаменти, ко би га знао, нисам много загледао.

Провалио сам да јој је било хладно. Почела је да се осврће, да гледа у климу, увукла је руке у јакну... Посматрао сам. Пре тога сам се, изван граница пристојности, насмејао када сам чуо стих из песме која је била на радију... "Сто оваца, двеста јагањаца", само сам то разабрао и кренуо да се смејем као манијак. На страну то што сам и оцу искуцао поруку, па ме је звао да ме пита шта ми је било смешно.

Даклем... Питао сам се да ли ми пристојност налаже да је питам да ли јој је хладно и да ли треба да затворим оно чудо горе. Питао сам се да ли би то увредило њену интелигенцију, јер, Боже мој, то свако може да уради. Негде на граници између та два приметио сам како стално диже поглед. Приметио сам и неког лика који је седео лево од нас како чачка климу. И то ми је било смешно. Онда сам подигао руку и затворио своју страну климе. И њена је дувала ка мени, али свеједно је нисам дирао.

Онда сам у одразу у стаклу посматрао сат (који је био нетачно подешен). Поставио сам себи проблем: Да ли ће у одразу приказано време бар једном за време пута бити тачно? Одговор је, како сам ускоро математички и логички закључио, био негативан.

А њој је и даље било хладно. Грејала је руке испод јакне, и мало-мало па би погледала у оног лика десно (који је почео и да кија), па у климу, па би бацила поглед и на мене, на шта ја не бих могао да уздржим свој осмех који просто избија... Не знам да ли сам био злобан.

У неко доба почело је и мени да буде хладно. Није ми било толико хладно да бих угасио климу, али свеједно... Циклус ми је толико досадио да сам подигао руку и блокирао и преостали део климе. Хтео сам да јој намигнем. Можда и нисам, то ми је сад пало на памет.

Горео сам од жеље да је упознам. Цртао сам, наопако, по торбици. Видео сам да онај лик лево од нас решава судоку на телефону. Онда сам се забленуо у ту ситуацију, али нисам могао да видим јер су бројеви били ситни.

Осим поздрава нисмо проговорили ни речи. Дошло је време да се сиђе на Аутокоманди. Погледала је дечка и дечко је погледао њу. Устали су, једно по једно, и изашли. Не знам да ли су се познавали (обоје су ушли у Јагодини), знам само да је отишла сама.

А мени је преостало да поново укључим климу јер сам се скувао. Међутим, возач је изгледа искључио хлађење. Фак. Морао сам да се презнојавам до самог краја. И коначно, свеж ваздух у Београду.

Глуп доживљај. Али памтићу те нокте. И тај судоку. И "Сто оваца, двеста јагањаца".

6 коментара:

  1. Kako si ti zloban :O Verovatno su te dekoncentrisali njeni ornamentisani nokti :D
    Nego, koliko se kreće groš u odnosu na evro?

    ОдговориИзбриши
  2. За грош не знам, а ако питаш за РСД, негде око 106 динара треба дати за 1 евро чини ми се.

    А злобан... Сетио сам се Алана Шора. Не знам зашто се увек њега сетим у таквим тренуцима. И онда скроз одустанем од пристојности :)

    ОдговориИзбриши
  3. Pitam za groš, oće nana da mi kupi opanke pošto proda 100 ovaca za 18 groša, e pa mene interesuje koliko je to evra da znam koliko pari opanaka mož' da se kupi za te pare.

    ОдговориИзбриши
  4. Извини, нисам одмах повезао пошто на нашим курсним листама нема гроша већ поодавно :) Ал пази, према мојој рачуници грош стоји много боље у односу на евро него овај наш јадни динар. Мада не бих ја баш за 18 гроша продавао 100 оваца, поприлично је то ниска цена ипак. Јбг, инфлација убила и грош.

    ОдговориИзбриши
  5. Meni je bas bezveze kad neko ima tako sarene nokte. A jos i slicice -.-
    Najbolje je prirodno ;)

    ОдговориИзбриши
  6. Пиксел, друже... Можда, али ноктићи су били баш кул :)

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive