30. септембар 2010.

Инсиде Белграде

Стигох. Стигох и да се јавим, први пут из Београда после дужег времена. Код куће сам. Није тако хладно како сам мислио да ће бити. Крадем нет од брата, он тренутно није ту.

Од сутра креће факс. Крећу обавезе. Креће нешто да се ради. Постало је ужасно досадно, сваког дана једно те исто. Што рече Џангл код Амели у једном коментару, у студентском животу имаш мањак времена за депресију. И то је добро. Нема живота када се мозак досађује.

Одох да радим нешто корисно. Јављаћу се с новим темама. Већ имам једну, али о томе можда сутра... :)

3 коментара:

  1. Време је за бруцошкиње! :) Знаш рад...

    ОдговориИзбриши
  2. Uživaj u Bg, vidim ti po postu taj novi MUV. Čekamu tu temu. Nindža, nepopravljiv si :D

    ОдговориИзбриши
  3. Нинџа је искусан у својој awesomeness па је упорно шири даље, не дозвољава да мени понестане... Кад смо код бруцошкиња, стајање у реду у Студентском центру никад није досадно :D Али сам ипак после отишао са колегом до кафане... Неко други је непоправљив :)

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive