20. септембар 2010.

Вансеријски

Не, овај пост можда не би ни требало да се нађе овде. А можда и би, ко зна...

Неки аларм ужасно иритирајућег звука не престаје да завија. Сви спавају. У мојој соби гори светло, иако обично пишем у мраку. Презнојавам се.

Да ли је време за окретање новог листа?

Не треба ми статус заштићеног сведока. Почећу да причам. Почећу да се обрачунавам са људима. Бићу миш који је устао.

Превише је дволичности међу људима. То ми је неподношљиво. Нећу да се мешам у туђе односе. Ако нешто мрзим, то је да слушам приче о неком трећем. Запита се човек шта ли о њему причају кад је одсутан.

Али то се нико не пита. Човек је на све навикнут. Треба имати по два пара очију и ушију да не би пропустио нешто. И тада ће нешто пропустити.

Глупо ми је све ово што пишем. Можда чак и смешно. Ако испуним 1% од онога на шта сам вечерас помислио, биће то нешто ново за мене. Онога ко је навикао да ћути на све то.

Треба се држати заједно. Али када се заједница распада на делове, боље је да се растури још у старту пре него што постане прекасно.

Нисам много тога рекао. Знаће они који треба да знају.

9 коментара:

  1. Пети пасус је врх! А што се тиче идеја, мени се идеје најчешће јаве пред спавање (у оном неком бунилу "међу јавом и мед сном") и ујутро, у истом таквом бунилу. Роде се ту понекада и добре идеје.

    ОдговориИзбриши
  2. Најлепше је кад се идеје пред спавање ујутро развију и у глави имаш читав један нови свет, један систем који би било дивно спровести у дело. Онда, ако ниси смислио како ћеш, размишљаш о томе. Мада то зна да одузме доста времена, успех на крају је слађи од ичега.

    ОдговориИзбриши
  3. Meni se baš dojmi ova rečenica: "Али када се заједница распада на делове, боље је да се растури још у старту пре него што постане прекасно." :)

    ОдговориИзбриши
  4. Стефан је први узео речи које сам хтела да напишем. Сада испада да ја преписујем, али ето : Пети пасус је врх!

    Мислим да ТомЦее, ниси ни свестан колико паметних ствари умеш да напишеш.

    ОдговориИзбриши
  5. Vidiš, taj alarm je znak da nešto treba da menja, inače ga ne bi ovde spomenuo samo tako. Imaš dve opcije: budi diplomata, pa nećeš biti dovoljno glasan, možda te i ne razumeju. Ili, skreši u lice, pa će te razumeti, ali možda izgubiš poverenje. Izaberi neku sredinu :)
    Neke stvari ne želimo da vidimo ni pored 4tvoro očiju. E, sad, nadam se da nisam promašila poJentu.

    ОдговориИзбриши
  6. Хахахаха, Милице, покопа ти Томцу :) "Ниси ни свестан колико паметних ствари умеш да напишеш"... :))) Ниси ни свестан своје памети!

    Само напред, Томце! :)

    ОдговориИзбриши
  7. Зверко, јасно је. :)

    Милице, нисам свестан колико могу да будем паметан кад не изигравам будалу... :)

    Џангл, споменуо сам аларм јер је иритирајућ, али вероватно си у праву. Имам две опције - да и даље ћутим као ж.п.о. или да дигнем глас, и, штоно ти рече, изгубим поверење. Поверење је категорија која се тешко стиче и врло лако изгуби, али можда је и боље да останем без поверења оних који заслужују да им се скреше у лице. Пошто сам стално при средини (додуше, некако увек ближе овом ћутљивом крају), могу ти рећи да то и није неки живот... ПоЈента је погођена. ;)

    Стефане, до победе! :)

    ОдговориИзбриши
  8. Ja se stvarno nadam da si ozbiljan u toj nameri da ne ćutiš.

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive