03. септембар 2010.

Дан после рођендана

...био је јуче. И био ми је некако лепши од рођендана. Све се вратило у нормалу, мање-више. И био сам срећнији. И урадио сам неке лепе ствари. И открио животну снагу. И мазио смрзнуту напуштену мачку на кеју. И раније сам заспао јер није било разлога да останем будан до јутра. И... Баш еуфорично :)

Данас ћу учинити пар добрих дела, тек да ме не напусти ова радост живота. Онда ћу се вечерас онесвестити после свега. Не од умора, од среће.

(зев) Још ми се спава, мада сам спавао и више него довољно. Глупо је кад изгубиш навику раног устајања.

Идем да одем. Треба да позирам другу који вежба портрете. Тачно у подне. И њега очекује пријемни испит, надам се да ће развалити овог пута.

Ако ме неко тражи, имате мој број телефона. Ако га немате, снађите се. Ту сам ја увек, само сам понекад невидљив :D

1 коментар:

  1. Мени је скоро увек дан после рођендана лепши од рођендана. Не знам зашто, али је углавном тако :)

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive