18. август 2010.

Триста тона филозофије

Живот. Искуства. Оно што пролази остаје за нама. Ништа не остаје за нама тако да га више не видимо када се окренемо. Чак се не морамо ни окренути. У неком тренутку једноставно га угледамо испред себе. Те величанствене тренутке у којима смо били просветљени, усрећени, дотакнути, посрамљени, погажени, понижени... Јаве се они, тек тако. Ходате улицом, чујете радио из неке тек отворене продавнице спортске опреме и сетите се нечега... Погледате наслов у новинама и у очи вам падне једна реч. Она која је тада оставила траг.

Ништа није случајно. Ни та негативна искуства нису потпуно негативна. Она нас уче нечему. Уче нас да будемо људи. Ни позитивна искуства нису потпуно позитивна. Ту су само да нам наговесте да може да нам буде добро и да само наставимо даље. Зашто? Јер на првом следећем кораку поново наилазимо на оно искуство из кога ћемо извући нешто поучно. Оно негативно.

"Чудна је зверчица страст"... Ваљда нас она вуче. Тамо, овамо, свуда. Кроз толико тога смо прошли а да тога нисмо ни свесни. Сетимо се тек, тамо некад, у оним тренуцима када погледамо у небо и ружичасте облаке, нечега што је остало тамо иза нас. А све због чега? Нешто нас је натерало. Та нека зверчица што је хтела да побегне из кавеза. Да се ослободи. И ослободила се, на тренутак.

Немам нешто поучно да додам. Уствари имам. Сви смо ми вољена бића. Љубав се манифестује на најчудније начине и то схватите негде тамо, при крају филма. Не можете то схватити раније. "Све у своје време." Само тако.

Око нас су промашени животи. Људи који не схватају. Потребно је тако мало... Мало труда, мало речи, мало гестова. Сви смо ми људи. И то је нормално. Промашени животи не морају то да буду. У своје време...

9 коментара:

  1. Ха, па да... због страсти сам починио неке глупости које с овом памећу не бих, али зато јуче нисам направио глупост кад су хтели да ме избаце из такта. О-је-а! :-D

    ОдговориИзбриши
  2. Браво дечаче, самоконтрола ;) ¦D

    ОдговориИзбриши
  3. Naslov :)
    Ma, šta bi bio život bez strasti? Prazan i dosadan. Ali gde je strast, tu je uvek patnja. Ekstremi. Tako, ko hoće jedno, mora biti spreman na drugo. Nekom je nečije malo, tvoje puno i nečije puno tvoje malo. Svi funkcionišemo na različit način.

    ОдговориИзбриши
  4. Jungle queen u're so farging smart, know that?

    Губим се, то је то од мене за сада... Јавићу се кад се вратим из друге димензије.

    ОдговориИзбриши
  5. Да, интересантно је то са случајностима. Када је Душан Ковачевић гостовао у нашој Гимназији испричао је како је случајно налетео о чланак о аутобусу који је несрећно завршио у Београду баш 6. априла, те је тиме вођен написао "Ко то тамо пева"... Можда нечега и има у случајностима. Можда нешто и напишем о томе.

    ОдговориИзбриши
  6. "Око нас су промашени животи. Људи који не схватају."

    Најгоре је што је овај тренд у порасту...

    ОдговориИзбриши
  7. Стефане,
    Да ли је ово случајност?

    Нинџа,
    Баш најгоре. Треба то мењати, али људи се све теже одлучују да послушају, прочитају, пробају и науче.

    ОдговориИзбриши
  8. Svaka čast na tolikim tonama filozofije :-D

    Upravo tako, slažem se sa tobom!
    Loše stvari koje nam se događaju su tu da nas nauče životu. Kako treba i kako ne treba raditi. A ako nas već nešto loše uči, pa i nauči, kako onda može biti potpuno loše ;-)

    Odličan post!
    Veliki pozdrav od kolegenice :-)

    ОдговориИзбриши
  9. Хвала :)

    Јесте, у праву смо... Хвала колегинице ¦D

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive