17. август 2010.

Но ајдија...

Шта да радим кад ме мајка роди весељака? (ово је стих из неког народњака, прим. аут.) ¦D

9 коментара:

  1. Ја, кад немам штогод радит, иђем да се шећем њивама. Јако је занимљиво кад те граничари с наше стране враћају назад. :-D

    ОдговориИзбриши
  2. Много бих ја њива препешачио до границе :D

    ОдговориИзбриши
  3. Ма не мораш ић до границе. Мени није довољно што ја препешачим. Да сам негде јужније, превалио бих ја већу раздаљину. Овако, пошто сам скроз на северу: могу да се шећем само у правцу исток-запад, јер ако скренем макар мало северније... :-D

    ОдговориИзбриши
  4. Немам ја куда одавде. Уствари можда и имам, али ко зна где бих завршио. То и није баш добро, пошто сам несталан...

    ОдговориИзбриши
  5. Ја не гледам куда скрећем, него где ме стазе воде и где је ветар јачи. Понекад, у инат, скренем тамо где баш дува, и онда ми он дува у лице светећи ми се због тога. ;-D

    ОдговориИзбриши
  6. Пар пута сам то урадио, било ми је лепо, extraordinary, gorgeous... Али ових дана нешто нема ветра :)

    ОдговориИзбриши
  7. Матер ветру... :-D Ви бар имате нека брда, а ми од ветра не мож'мо побећ'. :-D

    ОдговориИзбриши
  8. Баш ваша равница, непрегледна... И ветар који брише... И један стуб на који бих се наслонио и окренуо ка ветру, да га осетим а да ме не однесе. Идеално :D

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive