12. август 2010.

Искористи дан...

Carpe diem

Малочас сам се, читајући овај текст наше драге колегинице Кјур Фор Пејн (не знам зашто то име упорно преводим као "лек за душу", ваљда ми лепше звучи), поново најежио. И нешто ми је притисло срце. И онда сам помислио на онај мој мото (који није култиватор). И онда сам тако пожелео да назовем пост. И онда сам се сетио (овакви почеци реченице су ужасавајуће иритантни) да сам већ писао текст са таквим насловом (текст је горе линкован у поднаслову)...

Знате шта? Прочитао сам тај свој текст и насмешио се. Некада сам лепо писао. Сад пишем без везе (или безвезе, питај га како се каже)...

А онда сам се сетио да већ недељу дана одлажем свој одлазак до СУП-е да се давим у бирократији. Нисам искористио ни данас. Од понедељка су моји на одмору (тако сам чуо), ако Бог да крећемо да шетамо по Србији (шаљите препоруке шта би било лепо да се обиђе). И не знам када ћу искористити дан да одем до исте те СУП-е да поднесем захтев за нову личну карту. Искрено речено, стара ми се више свиђа. Мислим да ће ми у новој писати "КРАЉА ПЕТРА ПРВОГ" уместо "МАРШАЛА ТИТА". Ако не буде писало, значи да сам заборавио (или им намерно нисам рекао) да ми преправе назив улице.

Данас је диван дан. Претходна два дана су била неочекивано дивна. И уопште, што се лето више ближи крају, мени је све слађе и све лепше проводим време. Исто желим и осталима. Безбрижнији сам него икада, иако то не би требало тако да буде.

И сад. Ништа. Само сам то хтео да вам кажем. Нисам нешто креативан у последње време, али некако мениџујем да вас одржим на овом месту. Не знам зашто је то, али тако је.

(јутрос око 1.30)
Ћ: Видимо се сутра брате, у исто време.
ТМЦ: Важи брате... Ако устанем. (да ли је могуће да ми је та идеја стално у глави?)


Искористите дан. Енде.

4 коментара:

  1. Обиђи Златибор и Тару, ако те не стоји скупо. Или, отиђи мало у Нови Београд да видиш шта има на Ушћу. :-)

    ОдговориИзбриши
  2. O, hvala na ovome. Prilično neočekivan gest. :)

    Mislim da su komentari na tvoj moto suvišni, ako se setim Johna Keatinga u filmu kad kaže: But if you listen real close, you can hear them whisper their legacy to you. Go on, lean in. Listen, you hear it? - - Carpe - - hear it? - - Carpe, carpe diem, seize the day boys, make your lives extraordinary.

    ОдговориИзбриши
  3. Али понекад је много лепше не радити ништа, иако, наравно, у том случају се јавља нека шугава грижа савести због тога што си провео цео дан негде, а ниси био нигде, радио си нешто, а ниси урадио ништа.

    Данас имам проблем са изражавањем, опрости ако не разумеш :Р

    ОдговориИзбриши
  4. Видећемо за Златибор и Тару. Отишао бих и до Београда свакако, али вероватно нећу са својима... :)

    Кјур, нема на чему. Морам да одгледам тај филм поново, сада осећам потребу :)

    Станиславе, старо момче... Наравно да је понекад лепше не радити ништа, али стварно би ми било жао да данас не радим ништа, а онда сутра стварно не радим ништа... Ако ме разумеш :P

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive