05. август 2010.

Бек фром блек

-Милане, а шта радиш тамо?
-Куцам.
-А?
-Куцам!
-Куцаш?
-Ја!


И тако сам почео да куцам ово што сада читате... И сада ће ме неко спречити да завршим тако што ће ме позвати на ручак. И ја ћу вероватно рећи да нисам гладан, јер и нисам.

Размишљам о томе да обришем ову капљицу зноја која ми голица кичму... Готово :)

Донео ми брат нет, па мало да га искористим док не дође вечерас да га однесе поново. Није ме било дуго. Није било нета. Није било пара. Није било инспирације. Ових дана баш ничега поштено није ни било.

Треба да вадим нову личну, стара ми истиче ускоро. Мрско ми да одем до СУП-а.

Ових дана се свашта издешавало. Гледао сам теве много више него све укупно за претходних годину дана. Седео сам по клупама. АААААаааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааааа мрзим кад нисам сам.
Крај.
(афект)


---

Оке, после пар сати поново уграбих времена. Мислио сам да наставим са причом, али право да вам кажем - нисам имао много шта да кажем а што већ нисте знали. Леп је живот на минималцу, чини се да кад имаш пара то те спречава да будеш оно што јеси (ово је нека кењаторска филозофија и вероватно ћете ми рећи да кад имаш новца имаш и средстава да радиш оно што желиш, али мене недостатак новца може да спречи само у томе да купим пиво или евентуално неку добру хармонику или клавијатуру коју желим већ тако дуго да се те жеље сетим само кад чујем онај предиван звук хармонике или кад видим неког лика како наступа на PA 800). Да, тако је. Осећам се слободно. Проводим ноћи у песми и филозофији живота, размишљам о којечему што није факс, понекад пожелим нешто да запишем али најчешће немам где и тако ме прође воља. Решавам разбибриге (судоку и укрштенице) по цео дан, углавном онда кад не гледам теве, не играм игрице и не свирам. Лето страшно брзо пролази. Нисам обишао ништа што сам планирао сада већ давне 2009. јер нити сам извадио пасош и личну, нити сам склопио неки дил са неком од агенција или "агенција" да могу да одем негде, нити имам воље за то. Најлепше је у кругу породице и пријатеља. Ваљда нисам много везан за њих, али и ако јесам нема везе, шта ми друго преостаје?

Воле ме животиње, углавном кучићи. То ми се страшно свиђа, увек могу себи да набавим пријатеља у виду неке животињке... Али немам воље да их чувам, тако да само у пролазу помазим понеко комшијско :)

Немам шта да додам. Дани брзо пролазе, ништа се не дешава, све пропада и стагнира, а ја понекад само пожелим да ми неко нешто напише или каже... Певао сам синоћ неке Марлијеве песмице, имам осећај да ћу вечерас да наставим. Лепо је осећати се живим.

Ето, само сам то свратио да вам кажем. Ако некоме недостајем, знате где можете да ме нађете, свратите до Тита маршала и потражите ме по презимену.

Све вас поздрављам, до следећег (ко зна кад) читања... ¦D

10 коментара:

  1. PA800 - сео сам једном за овај аранжер... најежио сам се :')

    ОдговориИзбриши
  2. Najlepše stvari u životu su mi se dešavale kad sam bio praznih džepova.
    Meni je čudno što ti baš mnogo ,,nemaš volje" u ovom tekstu. Sad kad bih ja bio u nekoj malo drugačijoj situaciji,rekao bih nešto poluduhovito, poluutešno,ali ovako mogu samo da ti kažem - život je sranje, sve je sranje, čovek je samo zrno peska u okeanu sranja.

    ОдговориИзбриши
  3. Нинџа,
    има га мој колега с факса, тако да сам и ја једном сео за њега... Тешко је изразити осећај... Та моћ и све то... Мораћу чешће да одлазим до њега следећег семестра ¦D

    Кајзеру,
    немам појма шта си хтео да кажеш (оно полудуховито и полуутешно) али ионако се разумемо. Писао си и ти о тој прошлости када си упадао на журке без пара и радио ствари које си радио :) Једини проблем је што овде баш и нема где да се упадне, па ми остаје да и даље клошарим у центру свих срања и сањам о бољим временима...

    ОдговориИзбриши
  4. Знам о чему причаш... :) Ортак и ја планирамо неки аранжер да набавимо, скупо је, али ће нам се исплатити... ја сам раније имао прилике да се увежбавам на Роланд клавијатури (G-1000) :D

    ОдговориИзбриши
  5. Ја нисам имао више од две прилике да се сретнем са неким лудилом од инструмента (ако изузмемо музичку школу, када сам свирао једну хармонику на коју сам још увек навучен и тако желим да је поседујем јер ми је ужасно прирасла за срце, па кад видим да неко други има такву уједем се за усну xD). Аранжер бих волео да имам, чисто због исказивања моћи. Иначе више волим кад чујем комплетан оркестар него кад неки (мањи или већи) виртуоз наступа сам за четворицу (или четворо, или четири ако су све даме у питању)... Волео бих само да имам нешто озбиљније од овог "кинеза" којег тренутно свирам :)

    ОдговориИзбриши
  6. Наравно да је оркестар кева за све... али опет... аранжер је веома моћна ствар :)

    Којег кинеза? :) Неки аранжер или баш баш најобичнија клавијатура?

    ОдговориИзбриши
  7. Пише Teaching type electronic keyboard или тако нешто ¦D Технички то је неки увод за аранжере, али није баш да можеш да модификујеш било шта код њега... По 20 боја и ритмова и могућност да снимиш свој ритам за случај да ти затреба (али само ако је умножак четворке). Није лоша ствар, за почетак. Ја стварно више волим своју хармонику (коју сам и данас пичио једно 4-5 сати) јер има душу за разлику од оне кинеске електронике. Кад у аранжер уклопиш и електрични клавир, онда и он добија душу, али ово моје је дефинитивно нема :)

    ОдговориИзбриши
  8. Slažem se sa Kajzerom,život jeste sranje,al' ga ti bar trošiš kvalitetno.:)
    Prvi deo je zanimljiviji,drugi je realan.Lepo.(I tako ne znam šta još da ti napišem :D)

    ОдговориИзбриши
  9. Milane, ni ja nisam baš siguran da znam šta sam hteo da kažem :). Definitivno ću prestati da čitam blogove uz jutarnju kafu.

    ОдговориИзбриши
  10. Боли тебе Пера. Теби је добро, шта се жалиш! Имаш све што ти је потребно да би се назвао релативно слободним човеком. :-D

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive