23. јул 2010.

Месец

Жут. Округласт. Није округао него округласт, баш... Део се не види јер је заклоњен... Али свеједно. Јако светли, тамо у даљини. Ближи је од Лондона, свакако?! Па опет, некако је недохватљив. Очи нас варају, Месец не светли. Свеједно, прво верујемо својим очима... Можда би тако и требало.

Поверовали смо другима. Други су нас изневерили. То смо и знали, али смо им ипак слепо веровали. Неки им и даље верују. Не могу да кажем да им нисам бар на тренутак поверовао, али им никада нисам био наклоњен. Баш због тога што имају страствену моћ убеђивања. Често проучавам људе и њихове намере. Када неко има изражену моћ убеђивања, почињем да сумњам и у његове речи и у његове намере. Као онда када је комшија рекао да је свети Сава фрескосликан са мачем у руци... Нисам му поверовао, али они који не знају јесу. Као Тони Блер када је изјавио да наше претензије на Косово и Метохију не стоје јер је Косово пре двадесетог века била самостална држава.

Месец је био жут. 18. јула била је прва четврт, за 3 дана биће пун. Онда ће почети да се креће ка младом месецу, преко последње четврти. Негде пред крај изгледаће као срп. Онда ће од српа поново кренути да се испуњава. Месец је такав. Такав је и распоред ствари у природи, све се креће циклично...

Шта ли ће наши праунуци, ако их, дао Бог, будемо имали, мислити о свему томе? Да ли ће бити заведени "западњачком реком" или ће им још увек причати некакве бајке они који и сами знају да су то бајке, док се наши потомци грохотом смеју тим глупостима и са сетом подсећају неких претходних нас? Да ли ће грцати као њихови далеки преци? Да ли ће за пар векова опет устати сиротиња раја, јер је крвца из земље проврела?

Ми смо Срби, увек ће нас бити. Такви смо... Живимо из ината. Ваљда нас зато и сви овако воле. Биће нас. Макар то било и на Месецу...

5 коментара:

  1. Језа ме ухвати кад помислим на шта ће личити наш народ и држава кроз деценију - две, ако се настави ово систематско уништавање...

    ОдговориИзбриши
  2. Заправо, мој последњи пост је такође био на ову тему, али су га читаоци схватили као причу о бајци, што свакако није био мој примарни циљ. Лепа је твоја прича. Можда је јаснија од моје, па сам је због тога одмах схватио. Сјајан закључак.

    ОдговориИзбриши
  3. Па баш се и не бих сложио да нас сви воле што се инатимо. Можда они који су вековима били нечији коњушари (као нпр. Словенци и Хрвати) гледају, на неки начин, са симпатијама како се брецамо на јаче, али они што се налазе мало даље од нас, у хладнијим и тмурним пределима (Енглези, Холанђани, Немци... и остала жгадија) гледа само како да нам нешто подвали, јер им се не свиђамо. Дивим се Румунима. Не знам шта нас је то вековима спајало, не бих рекао да је заједнички период под турским ропством (јер су и Бугари и Македонци кроз исто прошли), али сигурно нешто јесте што се не да лако покидати. Јесте, иза свега стоји и њихов интерес у вези Молдавије, али простом човеку изгледа да нас они воле. Е њима можда изгледамо симпатични.

    ОдговориИзбриши
  4. Нинџа, ниси једини, сви то осећамо... Страшно.

    Стефане, нисам могао да га протумачим баш... Мада ми је деловало нешто познато. У сваком случају слично мислимо...

    Хари, била је то иронија. Има превише људи који нас не разумеју или само мрзе...

    ОдговориИзбриши
  5. Мрзе нас више из политичких, а мање из историјских разлога (као нпр. Албанци). Докле год интерес странаца буде био на уштрб Србије, дотле неће бити разумевања, него мржње, и само мржње.

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive