05. јул 2010.

Био једном један лав...

5. јул 2010.
12.11

Треба ми времена да преиспитам себе...

Ја сам геније. Танка је граница између генијалности и лудости. Бојим се да сам је прекорачио и да не могу да се вратим "кући".

Не знам тачно куда ово води. Не знам тачно ни шта ја очекујем. Не знам. Не знам ни шта се догађа. Знам да сам бескрајно уплашен. Вероватно без разлога, са ситним поводима које сам измишљам да бих наставио да будем уплашен још више.

У једном тренутку остао сам без речи. Онај који увек зна шта да каже изгубио се у низу бесмислица званом прави живот. Да ли вреди од живота покушавати направити смисаону целину?

Некако ми се чини да сам подељен на два дела. У једном си једино ти. Други је комплемент првог. Делови су испреплетени, али то нико не зна, само ти и ја.

Ти и ја. Ми. Свакодневна борба против некаквих ветрењача. Немам појма, нисам читао "Дон Кихота". Вратио сам га јер сам морао да раздужим књиге из школске библиотеке. Стајао је предуго код мене.

Ветрењаче. Не знам. Све је толико једноставно да не може бити једноставније.

Све ме подсећа на ту нашу борбу. И ових дванаест сати и деветнаест минута. И онај одвратни филм који сам малочас искључио.

Нема то везе са тобом. Ти знаш шта говориш, знаш шта мислиш, одређена си у свему осим у "нама". Ја сам превише тога збркао и у свему томе не могу да испливам. Брзо се погубим у апстрактним стварима.

Клапа. Акција. То је оно што треба да се деси, док и ти не одустанеш од свега. Не знам када. Кажеш да ко чека, тај најебе. Да ли си то ти или ја? Можда обоје?


Нећу бити Урош. Бићу Душан. Сутра је уторак. Лош дан за било шта. Данас је понедељак. Дан одлуке. Енде.

9 коментара:

  1. Hm.Kapiram te. To je sve sto mogu da ti kazem u ovom trenutku iako ti to verovatno uopste nije bitno.

    ОдговориИзбриши
  2. Покушавам да скапирам све, али ми, искрено, не иде... Човече, развијаш се као историја књижевности... Прошао си хуманизам, романтизам и реализам, изгледа да је време за симболизам :)))))

    ОдговориИзбриши
  3. Крволочна Барбико, вероватно и није... Али ипак ми је драго кад ме неко капира :) Добродошла!

    Стефане, није баш да се развијам. Мислим, више пута сам већ прошао сав тај циклус, у зависности од расположења. И није ово баш неки симболизам, умем ја и много боље. Све је уствари превише једноставно, само сам ја конфузан. Али Она је разумела и то ми је најважније :)

    ОдговориИзбриши
  4. Ne znam ni Dušana ni Uroša,ali znam da bi trebalo da pročitaš Don Kihota,iako i nije nešto posebno.
    Sviđa mi se post,ja takav suma-sumarum još ne ispisah,nemam dovoljno materijala čini mi se,fali mi jedna tačka i jedno veliko slovo za početak novog pasusa...
    P.S.Ovaj Dušan me podseća na onog iz ,,Kengura'',ali biće da nije taj?
    I da,naravno da od života vredi napraviti bilo šta,pa i (s)misaonu celinu.Bolje i to nego ostati bez celine uopšte.

    ОдговориИзбриши
  5. Одлично изузетно, Пиксел!

    Емотивна, у вези са твојим постом, не знам тачно шта да ти кажем. Било је и код тебе сличних прича, рекао бих. Али ти и даље пишеш своју причу, и верујем да ћеш успети једног дана...

    А око смисаоне целине - тотално небитно. Важно да се живи ¦D

    ОдговориИзбриши
  6. Aaa, joooj, ovo mi liči na onu ,,Mi smo četverac" situaciju. Ako jeste i ako nije, pod hitno zahtevaj brz odgovor ili begaj, dok te ne ugrobari. Život je suviše kratak da bi jurio jednu koja ne zna šta `oće.
    P.S. Ne bih da ti slomim srce, ali, one uglavnom, kada su neodređene, zapravo, neće ništa.

    ОдговориИзбриши
  7. Није ми баш јасан тај појам четверца, Кајзеру... Али мислим да си малчице промашио :)

    Иначе си у праву за ово горе.

    ОдговориИзбриши
  8. Pa znaš, bre, domaći film Bal na vodi? Ko ne znaš,eto ti domaćeg zadatka :)))

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive