04. јул 2010.

Мозгу, врати се...

Тотално погубљен после свега што се издешавало. Стигао кући. Неколико мисли у глави. Неколико изгубљених речи у тренуцима када не мислим шта изговарам јер говорим из срца. Неколико стотина порукица које говоре о лудости.

Да ли од пива или од са(н)долина, али управо ми се врти у глави. Јео сам, нисам гладан. А можда је и она ту уплела прсте.

Савршена ноћ. Ћутиш и гледаш ме у очи, са усана не можеш прочитати ништа до зрнце страха и мрву слабости. Говоримо трепавицама и савршено се разумемо као два изгубљена ванземаљца на овој прљавој планети пуној гамади. Гутљај пива, пар стихова и глас пијаног идиота који је промашио пут до куће. Лавеж луталица у даљини и ти и ја, два лудака на клупици у ноћи са три четврти месеца... Радост :)

Ето како то изгледа. Заиста то мислим.

5 коментара:

  1. Стари Томца у новом паковању :))))

    ОдговориИзбриши
  2. Да ли се то мени чини, или је ТоМЦаа нашао неку... (???) :D

    ОдговориИзбриши
  3. Sjajno, sjajno. Divan post. :)
    Podseća me na Pandurovićevu "Svetkovinu". Ne znam da li znaš pesmu, ali počinje stihovima: Sišli smo s uma u sjajan dan...
    Uživaj u radosti. :)

    ОдговориИзбриши
  4. Кјур, наравно да знам, послужио сам се идејом једном када сам писао нешто за ортака... Страшно волим ту песму. И све оно... Била је то светковина, индид.

    Хвала! :)

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive