30. јун 2010.

Конфузија

Бледољубичасти статус на мом зец фејсбук профилу јури коња поред моје реке живота из које сам изникао. Вечерас сам су ми се мисли смењивале брзином муње док сам као незван гост читао нечије текстове и замишљао себи познате и непознате људе у тим ситуацијама.

Схватио сам да се у овом тренутку мало шта може променити. Променићу се ја. Истушираћу се и бићу чист. Онда ћу лећи да спавам и сутра ћу бити одморан. Сутра је данас, прошла је поноћ. Поноћи увек пролазе некако неочекивано, када се најмање надамо. Причамо с неким и тек испред нас се појави реч Today, знак да смо зашли у сутра.

Недостајемо једно другом. То је сасвим логично зато што нисмо заједно. Мени би она недостајала и да смо заједно. То је зато што сам ја створен у недостатку. Пажње или презерватива... Углавном мени сви недостају. Понекад ми неко не недостаје, то је онда када је тај неко досадан и прекида ми ток мисли који ионако не разумем.

Никада нећу схватити шта ће се десити у следећој секунди. Никад ми неће бити јасно шта она сада говори, !!! да ли је могуће да мислимо једно о другом толико непрестано запањујуће и не знам... Погубила ми је мисао.

Можда је баш малочас послушала ону песму. Ја нисам. Слушао сам је данас више пута. Ево, слушам је и сада. Превише је добра. Оставио ми је отац у наслеђе. Каже да је он волео кад је био овакав као ја, нешто млађи... Добра је, стварно. Она је сада негде тамо, где се сви смеју и уживају. Ја сам овде, где сви спавају и чује се моје лупкање о тастатуру и звуци те песме. Добра је.

Никада ми неће бити јасна та секунда. Ни онај тренутак када је све почело. Неће ни њој... Ваљда то тако иде.

Певамо тако заједно ову песму у мислима. Wish you were here...

8 коментара:

  1. Ćutim,ne znam šta na ovo iskomentarisati,a da bude dostojno dubine i iskrenosti tvojih šašavih pisanija.Možda je i ona zbunjena,i možda zna na koju pesmu misliš.Možda...

    ОдговориИзбриши
  2. Хари, нисам Џони али добро... Хвала :)

    Емотивна, не знам колико овде има дубине уствари. Мени делује баш сирово. Превише је "можда"...

    ОдговориИзбриши
  3. Не памтим кад сам последњи пут заспао пре поноћи. Има нечег у том претварању "данас" у "јуче" и "сутра" у "данас". Па ипак, волео бих да могу да заспем у 11 и да се пробудим у 7 јер бих се тада осећао боље, корисније.

    ОдговориИзбриши
  4. Vau, opasna ti je ova konfuzija! Oduševio si me pisanjem. Predivno! :)

    Oh, nedostajanje... Mogla bih satima da pišem o tome. I meni često fali neko. I što kažeš, i da je blizu mene, pa bi nedeostajao. Eh... Valjda se takav rodiš.

    ОдговориИзбриши
  5. Стефане, могао би али волиш да чекаш сутра... Имамо исти проблем :)

    Душице, то је зато што је за њу... А ово око недостајања - и ти и ја имамо исти проблем :)

    ОдговориИзбриши
  6. Uhhh... slatke mukice. Smao što u datom trenutnku nikad ne deluju kao slatke! A da joj kažeš wish you were here?

    ОдговориИзбриши
  7. А да ли сам јој рекао? ;)

    Јесу слатке, и док се мучиш лепо ти је. То је једноставно тако :)

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive