23. јун 2010.

Неколико мање или више реторичких питања

Данас је среда. Дан одлуке по много чему. Срби играју против Аустралаца, моја група полаже испит из енглеског, ја се одричем превременог одмора и почињем да учим. Немам много тога да кажем, али бих дан ипак започео писањем.

Претходни пост написан је под плимом некаквог незадовољства, само мени знаног. Овај је другачији. Чини ми се да данас сводим утиске. Питам се колико је све ово скупа било заиста добро и шта сам то научио. Шта сам оставио иза себе, са чим сам кренуо у нови дан?

Откад сам овде, ментални склоп ми је безмало промењен. Која је врста речи "безмало"?

Чини ми се да сам пропустио да научим оно због чега сам одабрао овај смер. Одабрао сам га јер се на њему највише ради математика и мислио сам да ћу тако научити оно што сам пропустио у гимназији. Као за пакост, испало је да нисам много тога новог научио. Штавише, заборавио сам и оно што сам знао. Да ли је то зато што је неко сматрао да нам све ово није важно, па смо се некако кампањски провукли? Углавном сам се разочарао својим начином (не)рада. Мислио сам да ћу навике променити, али и то што од данас крећем да учим за испите које имам у петак и током следеће недеље говори о мојим непромењеним радним навикама.

Иначе сам у потпуности задовољан својим избором. Погодио сам у центар. Једино што ме плаши су могуће промене у начину рада факултета. Било би штета да од најбољег и најцењенијег приватног факултета у земљи постане само још један од оних факултета због кога вам се људи смеју ако сте га завршили. Неке промене су неминовне, али ја бих да РАФ не изгуби свој статус.

И тако, рекао бих да сам, уместо да прилегнем на рад, почео да се зезам као никада у животу. Није то баш здраво, али знам да се тек то неће тако лако променити. Умем да се концентришем на једну ствар прилично добро. Деси се да моја концентрација не опадне све док не окончам ту ствар. Е сад, што је та ствар чешће седење у кафани или код куће и уживање у пиву, дуги разговори са свима о свему и сл. него седење над књигом или за рачунаром и користан рад, то је већ друга прича. Да ли ја то покушавам да надокнадим оно што сам пропустио када су моји неозбиљнији другари радили исто? Нисам сигуран, чини ми се да су они и дан-данас неозбиљни и да им то не промакне тако често. Омладина треба да ради. "Тешко је, ал' ми смо Срби", како би рекао неко од Индексоваца.

У последње време све чешће се латим књиге. Не факултетске, него оне што бисте је потражили у библиотеци. Људи се ишчуђавају када чују или виде да читам. Мени то не смета, они не знају шта пропуштају. Жао ми је због тога, али не могу их наговорити. Углавном су ти људи већ изграђене личности. Дати му књигу у руке било би трагикомично и ко зна како би се завршило. Сматрам да никад није касно, стога док сам овде чепркам по разним сандуцима са е-књигама по интернету, тражећи следећу коју бих прочитао. Кад се вратим у Параћин, дружићу се са папирним књигама. Лепши је осећај, иако су слова ситнија.

Не губим наду. Верујем у живот. И како време одмиче, све више заиста верујем у живот. Не могу рећи због чега, да ли је то нормално? Некада је довољно наћи заједнички језик са неким, макар он био у виду једног погледа или осмеха, и поново се уверити да живот није толико безвредан, иако се на крају нико жив не извуче. Ваљда је баш у томе сва његова вредност? Умети усрећити некога, ма како то било једноставно или тешко. Умети дати прави савет у правом тренутку. Умети развеселити некога, макар и само кад се појавите. Умети бити такав, да вам људи кажу Хвала ти што постојиш. Хвала ти што си ту. Хвала ти, јер уз тебе заборавим на тугу. Што рече Андрић - бити човек. Ето, у том грму лежи зец.

Понекад сам досадан. То је онда када сам на седмом небу. Одакле потиче синтагма "седмо небо" и шта она изворно значи? Умем брзо да се приземљим, мада се не чини тако. То је зато што се лако везујем. Код колегинице сам написао да људи не напуштају срце, само се у њега изнова и изнова усељавају. Не знам да ли је боље да их што мање заволеш или да ти што више њих недостаје. Мени људи генерално недостају и када су ту. Чудан је то осећај. На крају не знаш шта те је снашло. Али ипак ниси сам. Ту су они негде, унутра.

Могао бих овако да се преиспитујем до бескраја. Ипак, пре пар дана сам, читајући оно на шта сам следеће наишао, пронашао себе тамо негде међу Балашевићевим записима:
Годинама сам Мудраце лакомислено тражио по изгледу, по дугим ноктима или седим брадама, а они су ми, прерушени у пиљарице и кочијаше, још одавно негде успут дошапнули три највеће мудрости света...
Само да смо ми живи и здрави...
Све у своје време...
Јеси или ниси?*

Не знам да ли да додам нешто. По првој ме препознајете. Можете и по трећој, због омиљеног пива. Друга је она о престабилираној хармонији.

И шта нам то остаје на крају? Живот, драги моји. Ето, и ја да изрекнем коју мудрост. Често ми постављате оно питање: "Шта бих ја да ми није тебе?" И сам се често запитам, као онај песник коме не знам име али му знам песму: "Шта у њему (слапу) значи моја мала кап?" Ова питања одговарају једно на друго.

Немојте се заваравати да је могло боље. Да је могло, било би. ;)

Посвећено свима вама који знате да сам ово баш вама посветио.

7 коментара:

  1. Ау, ово је, богами, превисока филозофија! Свака ти част! Видиш и сам да просвећивањем, у виду читања књига, подстичеш развоју своје свести. Само настави тако, биће од тебе човек!

    ОдговориИзбриши
  2. Neću komentarisati ništa, ali probaću da odgovorim na dva pitanja. :)

    Bezmalo je prilog za količinu. A, izraz sedmo nebo ima korene u jevrejskoj i islamskoj tradiciji. Sedmo nebo je po Muhamedu veće od cele Zemlje i tamo se govori preko 70000 jezika i svi se zauvek mole Alahu. Kod Jevreja, čovek posle smrti odlazi na određeni sloj neba koji je za života zaslužio, a sedmo je najbolje i njime vlada Abraham. Po predanju je ono zapravo čista svetlost iznad ostalih 6 neba.

    Eto. :)

    ОдговориИзбриши
  3. Jesam. ;-) Super postić, bacio si me u kontemplacije u ove večernje sate dok reprezentacija bije ljuti boj, a svi se nadaju da će da uteraju bar jedan gol u narednih 20 minuta. :-)

    ОдговориИзбриши
  4. Хари, и није нека филозофија. Овако размишљам после сваког претеривања у пићу, када доносим закључке... :)

    Кјур, хвала. Вероватно сам могао и сам да сазнам на неком другом месту, али лењост чини своје. Дивим се твом знању, најискреније. И слободно коментариши моја размишљања, било би ми драго да и о томе чујем коментар :)

    Зверко, де нађе да читаш док репрезентација игра?! Свака част :) Дадосмо један, зафалило је још мало :( Србија и даље!

    ОдговориИзбриши
  5. "Овако размишљам после сваког претеривања у пићу, када доносим закључке... :)"

    Што значи да онда мораш више да пијеш. :)

    ОдговориИзбриши
  6. Мислиш да је ово добро? Можда и јесте.

    Синоћ сам мало претерао. Данас сам нешто исфрустриран. Живот ми се беспотребно компликује. Треба ми једна добра исповест.

    ОдговориИзбриши
  7. Hah, hvala, nauče se neke tako naizgled bespotrebne stvari kad moraš da znaš poreko svakog češćeg idioma u engleskom jeziku. :P
    Što se tiče komentarisanja tvojih razmišljanja, polako... Biće i toga. :)

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive