20. јун 2010.

Јутрос

Seo sam. Pišem latinicom, tako mi više odgovara. Osećam se nekako tuđe.

Žmurim i zamišljam. Ispred mene ništa. Mrak. I... to je sve što sam uspeo da zamislim.

U pozadini EKV. "Ovo je noć koja miriše na istinu, kada kažem: 'O, kako sam bio naivan'."

Menjam pesmu.

"Zemlja". Utopijska. Neizvodljiva. Naši ljudi nisu dovoljno mudri za tako nešto. Ili su samo previše sebični.

EKV je bila ispred svog vremena. Ustvari, bila je vanvremenska. Pa ipak, ostala je samo kao pečat, obeležje nečega što je trebalo da bude i nečega što je bilo.

EKV će uvek zasluživati više pažnje od mene. Ja ću ostati ništavan. Moje ideje su šuplje. I kad su pune, najčešće su ukradene, ali tako suptilno da to niko nije primetio. Toliko suptilno, da ja ustvari verujem da su moje. Besmislica...

Hteo sam da joj pošaljem poruku. Nisam umeo da je sročim. Onda sam odustao. "Pusti neka voda nosi u zaborav..."

Ne znam šta danas da radim. Mrzim kad sam prazan. I ne znam što sam razočaran. Danas sam glup.

I mrzim što ću uskoro morati u svakodnevnicu. Da odem da kupujem glupu hranu da bih imao još nešto da pojedem. Zaista ne marim za to. Ili da skupim veš sa terase. Malopre sam ga izneo iz sobe, vreme je bilo loše. Verovatno se usmrdeo stojeći unutra u zagušljivoj prostoriji. I opet će sestra da viče. Da digne glas, ona ne ume da viče. I zbog hrane, i zbog veša. Ili samo zato što nisam hteo da jedem. Ili što možda neću da razgovaram sa njom kada bude došla. Brat je na to već navikao. Ne ignorišem ih, samo mi se ne razgovara.

Neću da mi kažete čil aut, hakuna matata, opusti se, biće bolje. Neću da mi kažete da će sve biti u redu. Ništa neće biti u redu. Dosadno je ovo sve. Želim da odem. Još samo dve nedelje i odoh. Ovog leta ću se kretati po Srbiji. Želim da putujem. Dok još imam vremena...

Možda se i vidimo negde. Ako uopšte želite da me vidite ovakvog. Sada sam najgori.

9 коментара:

  1. Укратко, читав мој коментар би могао да се сведе на једну реч: НЕДЕЉА :)
    Ако будеш одлучио да се убијеш, уради то на неки несвакидашњи начин :) Видимо се кад оздравиш! :)))

    ОдговориИзбриши
  2. Ако ти овакво стање пређе у свакодневицу, онда заиста ништа неће бити у реду.
    Изгубићеш inner-awesomeness и онда ћеш морати да промениш песму сајта. ;)

    Свако од нас има лоше дане.
    Путуј, док можеш и имаш слободног времена. :D

    ОдговориИзбриши
  3. Ja želim da te vidim takvog :)
    I naravno da ima vremena,ti i ja tek treba da putujemo,i to ne samo po Srbiji!:)

    Ja ću dati sebi slobodu da kažem hakuna matata jer ti to meni pričaš stalno.

    Prvo mislim da treba da sročiš tu poruku i njom izbaciš sve negativno iz glave,a onda da čilneš po Srbiji.I ne dozvoliš sebi da nam nedostaješ.:*

    ОдговориИзбриши
  4. "Nisam rekao ništa što bi moglo da znači
    Nisam našao onu pravu reč
    Koja može da veže, koja može da boli
    Kojoj verujem, verujem!"
    Ako ni ti nisi našao tu reč, možda i loše što nisi poslao tu poruku. Sačekaj malo, i dobro je potraži.

    A za ostalo, šta bih ti rekla... Carpe diem! Kreni na putovanja što pre. "Imamo još samo par godina za nas"

    ОдговориИзбриши
  5. Au jebote, dok još imaš vremena?! A što ga ne bi imao i kad okešaviš malo? :-) Baci se za početak na neko mentalno putovanje, da skratiš ove 2 nedelje. Svakodnevica je nepodnošljiva, okreni glavu na drugu stranu. :-)

    ОдговориИзбриши
  6. Опуштено... Пиво и пуна кућа :D Најлепши осећај. И реге. А и читао сам нешто данас, само нисам објавио пост.

    Емотивна: ти уживаш док ја плачем, плачем и тугујем... Аааа ¦D

    Остали: мењају се ствари, не брините :)

    ОдговориИзбриши
  7. Eh, da. Bio je jedan trenutak u mom životu kada sam shvatio da više ne trpim ni smeh svog cimera i otišao da živim sam. Bilo je tako osvežavajuće. Ljudi zamaraju. Sa bratom ne bih živeo nikada više, neka hvala, ne bih čak ni na letovanje sa njim.

    ОдговориИзбриши
  8. Није то лоша идеја, али ситуација ми није баш таква... Једноставно ми само треба мало опуштања, не знам ни ја од чега. Мени генерално изгледа као да сам тотално опуштен, па ипак ми нешто фали.

    Брата не бих мењао ни за шта, иако је такав какав је. Научио ме је неким стварима и на томе сам му бескрајно захвалан. Није идеалан, али... нико и није. Осим можда једне особе :)

    Узгред, све је добро било на крају. Само лош почетак дана, то је све.

    ОдговориИзбриши
  9. Данас сам поново ишчитао све ово. Ево овако:

    Стефане, могуће је да је због недеље. Дешава се то обично недељом, уторком или четвртком. Дешава се и другим данима, зависи од мене. Али разумем зашто си написао оно горе :) И да, не планирам да се убијем. Ако икада извршим самоубиство, биће то без предумишљаја. Тако је лепше.

    Нинџа, био је то ипак само лош дан. Ништа друго. Не бих дао своју inner-awesomeness ни за шта на свету. И путоваћу, чим ми се укаже прилика :)

    Емотивна, дала си себи превише слободе. Рекао сам да то не желим да прочитам! :P Поруку сам срочио, није то било ништа специјално, није ни требало да буде. Само сам размишљао о правом времену и да ли сам досадан. Увек сам досадан. Срећом, овога пута нисам био :) До треће поруке о_О И увек ћу вам недостајати. Већ сада вам недостајем.

    Кјур Фор Пејн, реч се некако сама наметне, ако знамо шта желимо. Мислим да ја још увек не знам. За остало скидам капу, прочитала си ме :)

    Зверко, свакодневница је прелепа, само ако знамо како да је изменимо. У датом тренутку сам се погубио. Штоно кажу девојке кад те остављају: "Проблем је у мени" :) Желим себи све време овог света да пропутујем. Али нисам сигуран да ћу то остварити. Што због времена, што због његове друге природе.

    Кајзеру, теби остаје мој претходни одговор. Тада сам знао шта причам (:D). Брата бих променио (не заменио) али такви се промене једном у животу. Касно сам се сетио.

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive