19. јун 2010.

Освежење

Пробудила ме тутњава неких не тако далеких громова. Напољу је пљуштало. Устао сам и, онако у гаћама, изашао да покупим веш и унесем га да не кисне. Залуд, већ је одавно био поново мокар, и пре него што је стигао да се просуши.

Пар конверзација, добар почетак дана, мало збуњивања на све стране. Срећан сам. Опет киша и грмљавина. И музика.

Долази брат. Као и обично незадовољан. Нервирају га Ганци (Гањани) и Аустралци (Аустралијанци). Галами. Беспотребно. Ништа никоме неће бити боље. Можда једино њему...

Читам неке стихове Боре Ђорђевића. Већину ових песмица знам напамет, иако неке нису никада отпеване. Онда тражим неку књигу на е-тавану. Чудно, наилазим на "Ловца у житу". Почињем...

Брат се шета тамо-амо. Опет нешто галами. Погледа, види да читам. Буковски? Селинџер... А мислио је да је нешто болесно или перверзно. Ништа чудно. Баш негде на том делу сам помислио да не би било лоше да је и он прочита. Оно, кад је главни јунак добио батине од Стредлетера. Подсећа ме ова књига на нешто. Можда на њега и мене.

13 прочитаних глава. Разумем га. Одлазим до интернета. Не налазим ништа. Имам жељу да пишем, не знам шта бих рекао. Лепо је читати. Наставићу сада.

Вансеријско дело. Заиста.

6 коментара:

  1. О Ловцу у житу (између осталог) :)))
    http://biserijadrana.blogspot.com/2009/10/blog-post_3952.html

    ОдговориИзбриши
  2. Нисам прочитао, али мислим да је књига добра. Узећу је једном, да је прочитам, кад будем имао времена. Лепо је што си узео, напокон, и ти једну књигу. Сећам се да си ми рекао да те мрзи отићи и по хлеб :D, а камоли нешто прочитати...

    ОдговориИзбриши
  3. Док сам је читао, препознавао сам се изнова и изнова у лику младог Холдена Колфилда (о, никако да му запамтим име). Први утисци су ми да је аутор и поред све једноставности (што формално, што суштински) кроз причу главног лика дао низ изванредних мисли о свету који нас окружује. Што је још битније, све те мисли су, иако изречене пре готово 6 деценија (у доба убрзаног развоја то је изузетан временски период), још увек актуелне. Чини се да се неке ствари не мењају, баш као да сви догађаји стоје замрзнути попут оних у Природњачком музеју у који је Колфилд волео да залази, само се ликови изнова и изнова мењају.

    Иако све делује симпатично, често и комично, рекао бих по свом скромном али истанчаном осећају за књижевност да ово није тек још једна сладуњава књижица. Ја ћу је свакако прочитати бар још 2 пута, а на вама је да одлучите да ли ћете и ви.

    Толико о првом утиску.

    ОдговориИзбриши
  4. Obožavam postove u ovakvoj formi-kratkoj i jasnoj :)
    Malo zbunjivanja od ranog jutra ipak je dovelo do savršenog svršetka dana,tako da možemo da nastavimo,slobodno :)

    ОдговориИзбриши
  5. Ловац у житу је књига у којој свако може бар мало да пронађе себе. Ја сам је читала јако давно, још у шестом разреду основне и планирам у скорије време да се подсетим.

    Гана-Аустралија : мислим да нам исход меча иде у корист. У сваком случају нам одговара то што Гана није победила.

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive