20. мај 2010.

Тишина

Било је то данас. Време се пролепшало. Кренуо сам кући из мензе, као и увек ушао у 84 и стао на само зачеље, наслоњен на задњу страну аутобуса. Унутра уобичајена граја. Гледао сам кроз прозор... Често се тако погубим.

Станица испред Криминалистичко-полицијске академије. Неколико људи на станици, једна жена и њен син од својих пет-шест година. Сви улазе. Мајка стоји, дете кмечи. Моли је: "Хајдемо мама, хајде да идемо..." Она му се окреће, погледа га и процеди неке речи кроз зубе. Затим окрене главу према возилу и настави да стоји. Поглед ми је прешао преко ње, у очима - ништа. Дете је и даље кмечало. Сви су се окретали. Какав ужас...

Затворила су се врата. Покренули смо се... Гледам испред себе. Одједном нешто пуче и пресече ме... Мук.

Окренуо сам се и погледао. Стамена женска фигура у тамноплавој униформи полако се удаљавала. На станици је лежало тело дечака просвиране главе. Секунда. Две. Три. Уобичајена граја...

6 коментара:

  1. Evo i mene kod tebe.

    Koja završnica...
    I ja se iskreno nadam da je ovo alegorija. Ali i da nije, opet bi se sve nastavilo svojim tokom. Tako uvek biva.

    ОдговориИзбриши
  2. Не знам. Написао сам само оно што ми је било на уму у тренутку када сам их видео... Њу, у мојим очима дрску и безобразну, и дете, жељно пажње и да се већ једном помере са те станице. Сада сам се сетио да сам више пута и ја чекао тако са мајком. Увек сам био нестрпљив. Стално сам запиткивао кад ће, а аутобуса нигде. Мајка никада није била груба према мени. И увек сам био неизмерно срећан када бих коначно крочио у тај аутобус.

    Не знам зашто, али данас ми се оваква слика указала. Требала ми је једна оваква прича. Људи су такви... И оно чувено Panta rei.

    Cure For Pain, добро дошла, драго ми је :)

    ОдговориИзбриши
  3. Надам се неким ведријим причама у будућности. Због ове сам се опет најежила...

    ОдговориИзбриши
  4. Можда... Мада ми је баш интересантно да експериментишем са стиловима и начинима ¦D

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive