21. мај 2010.

И у сну

Преживех и тај тест из анализе. Предах и тај домаћи који ми је једном већ враћен јер није одштампан него исписан. Урадио сам све... Онако како то иде. Изгледа да нисам погрешио ниједном. Онда сам дошао кући. Одморио сам се. Спавао сам дуже. Бар сам покушао.

Од пола шест будио сам се 5 или више пута. Сваки пут када бих поново зажмурио, пред очима ми је био израз... log(1+x). Само то. Ништа више. У разним бојама, преливима, вијорио се као застава, облици су се деформисали, исртавао се график, безброј пута. И све тако. Био сам као изгубљен у свету логаритма од 1+x.

Гутало ме је шаренило, бескрајан простор испуњен линијама. И све једно те исто се исписивало поново и поново... И никако да престане. Пробудим се. Дишем убрзано. Окренем се на другу страну, зажмурим поново. И опет испочетка...

log(1+x) је далеко од нечега што би могло да буде ноћна мора. Има вероватно најједноставнији Маклоренов развој. И не знам зашто ми се баш он појавио у време кад треба да се спава. Не знам ни зашто ми није било пријатно, осећао сам се као заробљен, као да не могу да дишем.

Ни сада не знам шта је. Нисам знао да математика може да ми представља ноћну мору. Човек се учи док је жив.

4 коментара:

  1. Da,da, to me podseća na period kada sam igrao Max Payne-a, kada god zažmurim, grčevito sam pokušavao da promenim oružije :)).
    Šalim se, naravno, saosećam sa tobom.Prošle su godine od nekih ispita,a ja se i dalje preslišavam ponekad u snu.sad se duboko kajem što sam se toliko trudio,iskreno,mislim da sam bio budala!

    ОдговориИзбриши
  2. Pa zašto,zaboga,nisi ustao i rešio ga?!:)

    ОдговориИзбриши
  3. Кајзеру,
    Рекао бих да је Max Payne много болнији... :)
    Мислим да је мој проблем што се нисам трудио. Бар имам такав утисак, прошло је превише глатко. о_О

    Емотивна,
    Решио сам га, био је на том домаћем што сам предао (ако мислиш на логаритам)... А ако си мислила на проблем, решио сам га тако што сам устао, ту си у праву :D

    ОдговориИзбриши
  4. Eh... sve ono što nas na neki način muči, izađe pred oči, onog trena kada stavimo glavu na jastuk, umorni od raznih dnevnih obaveza. Ali prođu i te "noćne" more, pa se ponovo pojave nove. I kao što reče, čovek se uči dok je živ!

    :-)

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive