20. мај 2010.

Госпођо...

...извините, цури вам вода из торбе...

Дозвао сам пса звиждуком. Оставио сам му месо. Прасетина, лепа, и фине кости. Таман је кренуо, али из комшијског дворишта наишао је још један пас и када је овај наш кренуо ка храни, овај други је зарежао. Онда је ноншалантно пришао и кренуо да једе, а наш је само мирно стајао поред и "чувао стражу", тј. гледао лево-десно...

После пар минута ништа није остало на земљи. Комшијски џукац је отишао. Овај наш је почео да се врти по месту злочина тражећи остатке. Ништа није нашао.

У једном тренутку јако сам пожелео да је храна била затрована. У следећем сам пожелео да ме неко убије због тога.

А наш пас? Не знам од чега живи, али тада је, изгледа, остао гладан. Само се покуњио и отишао назад где је и био...

8 коментара:

  1. Не схватам на који начин се прва реченица уклапа у целину текста. Иначе, јако си добро написао. Најежила сам се ...

    ОдговориИзбриши
  2. Bezveze..pas treba da brani svoju teritoruju.
    nNžalost, znam ljude koji se ponašaju ko taj tvoj pas - dođe neko i otme im njihvo,a oni posle samo njuškaju u neverici tražeći ostatke,umesto da zareže i oteraju uljeza.

    ОдговориИзбриши
  3. Прва реченица се никако не уклапа у целину текста, можда сам је због тога и ставио... Десило ми се то јуче у превозу, али док сам упозорио госпођу скоро пола литра воде јој се просуло у торби и сада је само цурело директно из торбе. На срећу, није јој се много тога поквасило пошто је торба била мека и деформисала се тако да је вода с једне стране претезала, а с друге су биле ствари :D После јој је унука која је седела до ње, којој је све то очито било интересантно, рекла нешто као: "Јао, види колику смо бару направили, као да смо..." (тај део нисам чуо, већ сам се одаљио). Интересантно је било видети реакције путника, прво њу нико није упозорио на то, а онда су посматрали час њу, час мене. Не разумем...

    А што се осталог тиче: пас треба да има своју територију, али је из неког разлога не чува... Или су се тако договорили око поделе, а ја сам му ставио храну на погрешно место. Отуда и сва она моја дилема око тога ко је погрешио. Пустио сам га, нека схвати па нека се избори следећи пут, кад му храну ставим на неко друго место.

    Хвала вам :D

    ОдговориИзбриши
  4. Значи, причу си буквално испричао. Ја сам све доживела као алегорију, паралелу између човека који се бори за себе и оног који то не чини, оног који пушта да га живот немилосрдно гази.

    ОдговориИзбриши
  5. У томе и јесте поента :)
    Невероватно је колико постоји ствари у природи које се, ето тако, дешавају а да их ми нисмо ни свесни... Наравно да се ово односи и на људе, иначе је не бих ни причао ;)

    ОдговориИзбриши
  6. Daj, 'leba ti ostavi sledeći put malo prasetine i za mene. Pošteno ću da zarežim na "svoj komad". :-))
    Paralela, ili ne, tako ti je to i kod životinja i kod ljudi. Pa ipak, bi li smo otrovali "protivnika" da to niko ne sazna? ;-)

    ОдговориИзбриши
  7. Јашта...

    Зверко, ае зовем те следећи пут. Ја баш и не волим прасетину нешто посебно, тако да можеш да свратиш и одабереш шта ти се свиди ;)

    Не знам, стварно, да ли је тако? о_О

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive