19. мај 2010.

Недоречена

Нисам ја таква. Да јесам, већ одавно бих све бацила у воду. Окачила бих патике о клин и пензионисала се. Што не бих и ја побегла у неку шуму, на неку планину, да живим са дивокозама или медведима? Шта ће ми све ово у животу?

- Немој да попустиш. Макар из ината, истерај ово што си започела до краја. Какве су то сада приче о одустајању? Одакле ти само тако нешто може пасти на памет? Још тако мало је остало, а ти сада да баталиш све, да начиниш такву грешку? То је недопустиво. Кажем ти из свог искуства. На својим се грешкама најбоље учи.

Није да желим да знаш целу причу. Цела прича је толико комплексна да је не би сконтао ни да живиш мој живот. Не би је разумео као ја... Сви ви не бисте схватили колико је мени тешко у овом тренутку. Сва та деструктивна музика коју слушам, сва разочарења која су ми подарили у последње време, накупљена мржња према својим и туђим поступцима кроз цео овај мој живот... И она једна ствар која ме испуњује, али ни у њу нисам сигурна.

- Буди паметна. Послушај ме. Не знам много, али из онога што видим, знам да се сада не смеш повући. Мисли позитивно.

Лако је рећи. Као да ја то не знам? Али како да мислим позитивно у оваквом стању? У стању у коме рођену мајку терам да ме убије, да не издржавам више ову проклету казну од живота...

- Није све тако сиво...

Није, црно је.

- Мораш се изборити. Биће све океј. Само низ лоших дана. Сунце поново излази.

Да. Сунце ће изаћи поново. Убеђивао си ме дуго. Пробаћу да га дочекам. Надам се, не, знам да си у праву. Увек си ме знао посаветовати. Хвала ти на томе.

- А зашто сам ту?

Понекад се заборавимо у својим лутањима, накупи нам се толико тога да више не знамо на ком ћемо се крају распрснути. Овај измишљени разговор на стварним основама посвећујем једној нади коју сам синоћ по ко зна који пут поново пробудио.

Јутрос сам згазио дечака у аутобусу. Извинио сам му се и повукао се у супротни угао. После тога сам се држао за шипке толико чврсто да сам у односу на аутобус био непомичан све време...

Данас сам на киши испалио девојку која "поставља једно питање". Више пута... Била је толико очајна да сам помишљао да се вратим и подарим јој загрљај. Вечерас ми је колега предложио да реализујемо World free hugs day.

Киша је била предивна. Моја је јакна, рекао бих, од материјала од кога се праве кишобрани и необично брзо се суши и не пропушта воду. Али ја волим да шетам по киши, само када није олуја.

Девојци је испао прстен из руке. Није могла да га нађе. Уочио сам га, пришао, подигао га и пружио јој. Захвалила ми је.

Онда сам посаветовао пријатеља.

Има дана када престабилирана хармонија делује логично...

4 коментара:

  1. Odlično! Ponekad je dobro pomoći čak i nepoznatim osobama. Samo, ne treba ni tu preterivati. Mislim da si se lepo pokazao, verovatno bih isto uradila. Kiša... Nekad neverovatno prija, baš kao meni juče :)

    Samo napred!!!

    ОдговориИзбриши
  2. Prvo me je dijalog zbunio,a onda me je,što sam više čitala,zbunjivao još više jer kao da si opisao moja razmišljanja u poslednjih 6 meseci.
    Samo što meni niko ne kaže ,,Izdrži,biće ok.''
    Kiša mi ne prija,iako volim da se samosažaljevam dok kisnem.
    I danas je profesorka psihologije,apropo toga,zaključila da smo svi bolesni na neki svoj način.
    Čoveče,koliko je tek istine u tome...!

    ОдговориИзбриши
  3. Душице,
    један сам од оних који све више верују у то... Не волем лошу карму, а њу ствара осећај да смо урадили нешто погрешно. Зато се трудим да увек будем исправан :) Овај пост је једноставно излетео, нисам имао појма о чему ћу уствари писати. Изгледа да је овај разговор оставио најјачи утисак на мене, а после сам се сетио свега осталог...

    Емотивна,
    рекао бих ти да издржиш али то би сада изгледало некако... Не знам ни ја, разумеш ме... :)
    Читајући твоје текстове, пролазио сам заједно са тобом кроз разне бедаке, невоље, депресије... Увек покушам некако да извучем поуку, за тебе, себе и све нас. Некад је јако тешко, просто не знам шта да кажем. Некад се ствари саме распетљају, само ти је потребан разговор са неким у кога имаш пуно поверење и за кога знаш да те неће изневерити.

    А с тим да смо сви болесни на неки свој начин у потпуности се слажем. Одавно већ размишљам исто :)

    Хвала, моје даме. Чувајте се ;)

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive