03. мај 2010.

Зар опет?

Реквијем

Овога пута
умро је неко близу

Реквијем
у сивом парку
под затвореним небом

Жене су пошле за мртвим телом
смрт је остала у празној соби
и спустила завесу

Осетите
свет је постао лакши
за један људски мозак

Пријатна тишина после ручка
босоног дечак седи на капији
и једе грожђе

Зар ико остане веран
ономе што изгуби

Не журите се са смрћу
нико на никог не личи
синови мисле на играчке

И не опраштајте се при одласку
то је смешно
и погрдно
Миодраг Павловић


Први мај је био леп. Био је и други. Трећи је зајеб`о ствар.

Нек му је лака земља.

6 коментара:

  1. Jao, volim ovu pesmu.
    Pretužna je.
    Žao mi je.

    ОдговориИзбриши
  2. Вала, свака ти част ако тај човек и нешто значи теби. Ја од Дучића, Ракића и Црњанскога нисам макао даље. Они су за мене "мали богови", и даље омиљени песници српске књижевности двадесетога века.

    ОдговориИзбриши
  3. Хвала вам, сви сте добро разумели. Изгледа да је ова прича имала више поенти...

    Хари (:D), док смо обрађивали Павловића, увек ми се чинило да му професорка прави некакве уступке и придаје већи значај него Бранку Миљковићу, чију сам поезију некако на први мах заволео (ко зна зашто, ваљда јер сам га боље схватао и увек отприлике знао да растумачим шта је хтео да каже, на неки волшебан начин). Ипак, цела ова прича није о њему, али о томе касније. Изгледа да ми значи, ова песма ми је остала у глави и вратила се тада, и заузела простор који нисам хтео овако да употребим.

    Осврнућу се посебно на један коментар: "."
    Било би мало рећи да сам остао затечен њиме.

    Нема више, то је крај...

    Још једном вам хвала, не знам колико је вас овде схватило прави разлог зашто сам уопште објавио ово. Објаснићу већ о чему се ради. Тренутно радим на краткој приповеци у форми дневника. Све ће бити разјашњено. Мада знам да сте ме разумели...

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive