23. април 2010.

Е баш :)

Како сам претходне дане лепо искористио да се сваком пожалим на своју глупост (нисам могао да нађем нешто чиме бих се упослио, поред толико ствари које треба да урадим), време је да одустанем. :)

За почетак, поменуо бих неке ствари које сам приметио, а то је како блогови утичу на мене. Прочитам нешто, и аутоматски имам потребу да са неким нешто поделим. Обично такви моји коментари у себи садрже "Шаљем ти..."

Мало је нереално послати некоме било шта комадићем текста који ће он да прочита. Ипак, ствари које уобичајено шаљем су апстрактне, те их особа која треба да их "прими" може визуелизовати на једино себи познат начин, уколико не убацим и неку визуелизацију ("атом", "куглица"...)

Поред тога, често моји коментари садрже и фразу "Желим ти..." Ово подсећа на "Шаљем ти", али жеља остаје код мене, тј. нисам је послао. Као да упозоравам особу да управо Ја имам неку жељу која се односи директно на њу.

Можда бих једном, по угледу на Стефана, могао да направим специјал посвећен "Шаљем ти..." и "Желим ти..." текстовима и коментарима. Питам се како би то изгледало.

Приметио сам и да не знам како да завршим текст. Или бих на крају рекао "Волим вас све", или бих прокоментарисао себе. Мало сам приглуп за крајеве. Има она песма од Бориса Новковића, Крај је увек глуп. Не знам како иде, никад је нисам чуо, али сам упамтио назив јер сам имао LP плочу на којој је та песма, а ја често, између осталог, читам и омоте разних ствари...

Можда моје следеће писаније буде смисленије. Можда напишем неки леп састав о пролећу, пријатељству, љубави, кафани, реци, небу, бетону... А можда и само навратим да оставим осмех :)

Размишљао сам да овај пост завршим речима Љубе Тадића, али нећу. Оставићу само ово.
Живот је леп.

Нема коментара:

Постави коментар

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive