19. април 2010.

Необичан дан + "Утисак стопала"

Прегледајући наслове, уочио сам Утисак стопала и сконтао да сам тада промашио тему. Изванредно што сам се моментално сетио да сам хтео да пишем о једном за мене крајње чудноватом, иако тако једноставном и обичном, догађају. Тог дана сам се упутио ка аутобуској станици. Силазећи низ ону улицу са Зелењака, којој ни дан-данас не знам име иако сам туда већ превише пута прошао, уочих испред себе на степеницама складну женску појаву на штиклама. Кретала се убрзаним кораком и претпоставио сам (иако не знам да ли је то на крају испало тачно) да журимо истом циљу. Ходала је равномерно. Оно што сам, уствари, уочио, био је перфектан, мада не Бог зна како познат, ритам изграђен од удараца њених штикли и мојих патика о камене плоче степеница. Моје је кретање, за разлику од њеног, било доста неправилније, па опет - све се то некако уклопило са неком мелодијом коју сам баш тада себи задао у глави. Је'н-два-је'н-два-три-четири... Неизрециво.

Ето, о томе сам тада хтео да напишем пар редака. Суботу сам једва дочекао, као што сам и наговестио када сам последњи пут био овде. Ипак, уместо интернета, викенд су ми испунили одласци до града, а оно нешто мање времена за које сам био код куће будан искористио сам за довршавање читања Злочина и казне, дела кроз које сам са одушевљењем прошао до скоро самог краја, те сам се мало изнервирао пар глава пред Епилог. У сваком случају, вредело је труда, а и није ми представљало никакав напор. Штавише, уживао сам. Одавно се нисам овако убацио у психологије ликова.

За своја два необична дана викенда имао сам два, мање-више, необична сусрета. Да ли због вулканског пепела, гужве око маратона, потпуно измењених траса ГСП-а, стрипова и пива од литар, чудноватих караока, петохиљадарке за сладолед, уметника са спрејевима, или просто дугих шетњи и приче, приче, приче... О свему.

Све је то изгледало сасвим уобичајено, а опет је све било провучено неком посебном нити. Иако сам био уморан од свих претходних, радних дана, ипак сам се некако провукао, готово прошуњао кроз овај викенд, остављајући неке мање или веће трагове на окружење. Планови су се у моментима мењали, а опет спонтаност није ометала уживање. Уз пар нових спознаја ушао сам у понедељак, видно разочаран што све креће испочетка после тако мало времена. Изгледа да сам се баш олењио на распусту.

Не знам шта бих више. Жеље, лутања, снови. Сваки дан је необичан по себи, само што неки дани једноставно протутње поред нас, а да их нисмо ни свесни. Меланхолија и киша. Ближи се уторак. Горки су уторки...

5 коментара:

  1. Zamišljam i kao da čujem i ja je'n-dva-je'n-dva-tri četiri...
    Neizrecivo :)
    I ja sam nedavno čitala Zločin i kaznu, i ja sam baš bila zadovoljna kad sam pročitala knjigu do kraja, ostavila je baš dobar utisak na mene.
    Ti dobri dani, obični, neočekivano dobri su tako lepi, meni trenutno tako daleki.
    Ostaje nam da se čupamo kako znamo i umemo iz ove melanholije koju nam donosi ova glupa kiša.

    ОдговориИзбриши
  2. Interesantna maršuta jen, dva, tri, četiri ;)
    Kad smo kod Zločina i kazne, jao odavno sam je čitala. Trebalo bi da obnovim gradivo i suočim se sa prošlim i sadašnjim vremenom. Jer kao srednjoškolka i nisam mnogo čitala. Mrzela sam lektire i to smaranje, ali sam kasnije sazrela i shvatila da se dosta toga može naći u knjigama.
    Svaki ponedeljak je užasan. Nekad i nedelju mrzim zbog tog ponedeljka, ali prolazi ko i svaki drugi dan.
    A tek utorak? :)

    Pozdrav!

    ОдговориИзбриши
  3. Oduševila sam se ovim ,,neizrecivo'',odavno nisam čula tu reč :)

    Veovao ili ne,koliko žudim za događajima koji će mi ispuniti život i okupirati misli toliko se zbog tvoje anti-monotonije radujem i savršeno zamišljam svaki trenutak koji sa nama ovde podeliš.

    Gorki su utorki,ali evo,još jedan prođe,i kod mene je negativna bila samo kiša,sve ostalo je bilo ravno,ali ipak nije bilo loše.
    Želim ti da u sredu uletiš isto tako veseo i optimističan,i da tako ostane bar do sledeće srede,dok se sunce ne pobrine za naša raspoloženja :)

    ОдговориИзбриши
  4. Достојевски је то :)

    @Ивана: Таквих дана никад доста. Видим да просто немаш кад да се опустиш, али наиђу кад се најмање надаш и не можеш чуду да се начудиш. Зато се надам да ће ти ускоро један пасти онако, с неба :) О киши не бих, да је не призовем поново...

    @Креативна душица: Не жалим што сам неке књиге пропустио. Мислим да и нисам био довољно зрео да их тада разумем. Невоља је што много људи читање и даље сматра сувишним, непотребним, можда и старомодним... Тешко је рећи... Мислим да сада кад сам поново кренуо са читањем у слободно време, тешко да ће ме нешто опет зауставити.
    Пролази све, али не вреди живети од викенда до викенда. Зато у сваки нови дан са оптимизмом :)

    @Емотивна: Нисам ни ја, баш је лепа, зар не? :)
    Драго ми је да те бар моје причице радују и што ти прекраћују дуго и досадно чекање. Сети се само да мораш да скупиш снагу и да се мало покренеш, чекање зна да буде ужасно депресивно...
    За разлику од јуче и онога што сам данас очекивао, уторак је прошао готово неприметно, све кроз неку шалу и смех. Једино још да прођу ове кише што их најављују и биће то разлог више за осмех на лицу :)

    Хвала на лепим жељама, остајте ми здраво, моје даме! :D

    ОдговориИзбриши
  5. Nikad nije kasno da se ljubi strasno, pa i knjiga! :)

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive