23. март 2010.

Шта сам то пропустио?

Шта сам пропустио?
21. mart 2010.
19:48


"Шта ти ради тетка, је л` се вратила из Америке?" - "Вратила се, пуна је утисака, прича, прича..." - "Као и увек (прича). Значи није јој се срушио авион, добро је прошла" (?!) - "Жива и здрава" - "Ма какви да се сруши авион, ја сам мислила да ће неко да је киднапује. Или да отме авион" (?!) - "Све је у реду"...
--
"Шта ти раде тетка и теча?" - "Тетка и теча... Поздрављају вас све" - "Мене посебно, а? Пичка им материна..." - "Што?" - "Ма то су идиоти једни..." (?!) - "Одох ја да оперем судове"...
--
Не знам тачно где сам био када се догодило нешто.

Шта сам још пропустио?
22. mart 2010
22:03


Данас су ми у превозу сви изгледали тужно, уморно и болесно. Можда је то зато што сам се ја тако осећао.

Пропустио сам тренутак када су старији почели да уступају место млађима у превозу.

Пропустио сам тренутак када је госпођица која је изгледала сасвим исцрпљено развукла осмех од уха до уха.

Пропустио сам да одговорим госпођи да ли 84 иде на Нови Београд.

Пропустио сам ону дрхтавицу и изгубљен поглед једне друге госпођице која је о једну руку окачила торбицу, а другом се држала за "рукодржач", при томе обе руке држећи паралелно и нетремице гледајући кроз сав простор испред себе, замишљајући ко зна какву неугодну сцену. Пропустио сам и то да је изгледала као да је видела духа.

Пропустио сам резервисање сале за састанке од стране једне пословне жене. Пропустио сам и њено јављање: "Хеј, љубави, завршила сам, сада сам у превозу"...

Пропустио сам групу ортака, различитих стилова али истог правца - алтернативци.

Пропустио сам и једног који нема никакве везе са њима, али је, судећи по стилу, будала. Када смо код стилова, данас сам се осећао као штребер, а у складу са тим сам и изгледао. Лежерно-штреберски.

Пропустио сам кад је једна бака започела хорску арију кашљања у аутобусу. Ја се нисам закашљао, али ми је све ово деловало помало тужно, помало смешно.

Колико сам ствари написао, рекло би се да ништа од овога нисам пропустио. Ипак, данас није био мој дан. На све ово нисам реаговао. Живот је леп и глупо је кад изгубиш вољу. Понекад нам само треба мало одмора. Што би рекла Лена, мало држања за руке и лежања на трави (ово је можда рекао и Бора?!)... Пропустио сам још пар важних ствари. Не данас, већ у животу.

Неколико пута нисам изјавио саучешће. Неколико пута нисам рекао оно чувено "Извини". Више пута нисам рекао истину. Више пута сам нешто сакрио. Више пута сам помислио како је глупо кад неко не разуме, а ти не можеш да му објасниш јер не смеш да му се супротставиш. А и да му се супротставиш - чему све то, он би наставио по старом. Надам се да нећу постати такав.

Данас нисам слушао музику. Дан ми није започео песмом. Данас сам био мртав. Пожелео сам да се напијем и да заборавим да сам данас био мртав. Могао сам, али више нисам сам код куће. Било би глупо и ружно. И одвратно.

Идемо даље! Биће боље! Сутра је нови дан. Надам се да ћу га боље искористити. Данас нека оде у заборав.

Данас се све вратило на старо. Можда није било сунца, али ми се енергија вратила. Просто сам, ето, поново устао са песмом. Захвалио сам Богу на дивној храни из мензе. Можда некима није изгледала дивно, али је била баш оно што ми је требало - другачија... Неки ни то немају.

Вратио сам се кући и затекао брата како разговара (или се расправља) са неким веома важним у његовом животу. Није звучало баш најсрећније. Одаљио сам се јер сам помислио да му треба самоћа. После је сам дошао... Ваљда је све у реду.

3 коментара:

  1. Sve u svemu ništa bitno. :)
    Tako ja kad čitam nešto i sad se vraćam ponovo i ponovo na neke stvari na neke redove, sve imam utisak da sam nešto propustila ali suštinu, ono što je srž same stvari, uvek uhvatim, pa tako i ti!

    ОдговориИзбриши
  2. ,,Живот је леп и глупо је кад изгубиш вољу. Понекад нам само треба мало одмора."

    Tacno!I upavo divno receno.Meni se ovih dana desava toliko stvari,sve su one nebitne ali su se skupile i prsavam polako...Bice bolje.:]

    ОдговориИзбриши
  3. Жао ми је што сам својим понашањем неке људе повредио. Можда је све то могло другачије, али тада нисам био овакав и то нисам схватао. Сада је мало касно да се осврћем и гледам шта сам то оставио за собом, али се кајем. А пошто не вреди плакати за просутим млеком, онда одустајем од присећања :)

    Наравно да ће бити боље, само треба да мислимо позитивно. Позитивне мисли, позитивна дела и позитивне реакције, велики осмех и добар сан - дани ће остати лепи!

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive