12. март 2010.

Дневник

И данас сам се, мада несвесно, пробудио као да је са сврхом. Нисам то схватио одмах, али испало је баш тако. Смејем се стварима које су глупе, примитивне, које не разумем. Размишљам о томе како неки никада неће схватити. Можда је већ прошао воз за тако нешто... Мада ипак мислим да никада није касно, само треба пожелети.

Деловало је као да се будим без идеје. Поново сам опсовао што не могу да наставим да спавам. Па ипак, уместо незадовољства, јутарња доза регеа и намештање кревета. Најлепше је кад се пробудиш са песмом. По могућству неком смисленом.
Не пијем кафу. Контам да треба да скинем ову ружну брадицу. И коса ми је доста порасла.

Можда све делује другачије када се гледа другим очима. Гледао сам Хича. Некако сам пола филма већ знао напамет, иако је ово био први пут да га гледам. Ваљда сам га већ упознао...

Свеједно. Завршавам тренутни унос, не знајући шта ме даље чека. Доручак би био добар наставак дана :)
12.03.2010, 13.11

У наставку ме је очекивало опуштање уз стари добри кинески learning-type keyboard и неке добре старе ствари... Музика ме, ето, прати цео дан. Не бих да пишем о храни јер ми је музика битнија у овом тренутку. Толико да сам чак и заборавио да ручам.

Лепо је време било напољу. Нисам излазио нигде. Мораћу да се средим мало за сутра, већ сам престао да личим на човека... Или бар личим на једног од оних пећинских. У сваком случају мало промене изгледа није на одмет.

Сутра славимо рођендан. Сутра дочекујем госте из Крагујевца. Сутра... Не знам, можда се деси још нешто. Треба веровати и не треба пустити да се ствари одвијају саме од себе - треба активно учествовати у њима. Зато сам и решио да данас скинем бар ову одвратну креатуру коју би неки назвали брадом... Активно учешће :)~

Зашто да вам сваки дан не буде омиљени? Само мало вере у себе, а потом и у друге, међусобно испомагање, добри односи са људима који вас окружују. Мало поштовања, мало нежности. И љубав изнад свега.

Одох да протумарам и овај остатак дана... Знам да ће сутра бити још боље, мада имам осећај да сам нешто заборавио. Не знам тачно шта. Дозволићу себи да и сутра буде мој омиљени дан. Успут ћу се присетити...

12.03.2010, 17.51

И да довршим причу о данасу (ово звучи смешно и поред тога што је неправилно)... Ништа нисам заборавио. Успео сам да се од савршеног расположења доведем до тоталне катастрофе у којој ми је још само Тома Здравковић зафалио... Па сам додао и њега у амбијент. Нашао сам неко бело вино, ред је било да се наздрави. Онда сам је нашао. Замислите... Била је ту. Све сам схватио. Наравно, на основу погрешних претпоставки долази се до погрешних закључака. Драго ми је да је једном била потпуно искрена са мном. Поделила је са мном нешто што чува само за себе. Сада видим да сам понекад, упркос свему, себичан.

Морао сам мало... Некада је тешко издржати. Нисам претерао, нема довољно залиха за претеривање... Ноћас ћу полупијан лећи, не знам колико ће ми требати да заспим. Обећао сам јој да нећу да бринем. Ето, покушаћу и ту немогућу мисију. Сутра је нови дан, дочекујем госте из Крагујевца и из Крушевца... Од понедељка креће гажење, следи колоквијумска недеља подељена на следећа два продужена викенда. Тренутно нисам у стању да мислим о томе.

Већ десет минута пишем овај наставак. Тома пева своје... Рећи ћете да сам вас издао? Доста сам слушао блуз и реге ових дана. Ипак сам одрастао на неким другим стварима... Будала? Не, само I feel blue... Пустите ме. Још мало. Када се пробудим све ће се променити.
12.03.2010, 23.44

5 коментара:

  1. Нећу сада да пишем колико је данас било добро, али сазнаћете ускоро :)

    ОдговориИзбриши
  2. ostavljaš nas u neizvesnosti? samo na kratko nadam se

    ОдговориИзбриши
  3. Знам, то сам данас изговорио гласно силазећи низ степенице факса, без икаквог видљивог разлога... :)

    И плави моменти су лепи, као и моменти среће. И без једних и без других живот би био празнији...

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive