06. март 2010.

Пуж 2

Вешто памтим сваки забележени импулс који је прострујао нервима. Добар сам у осећању. Једино ми баш изражавање не иде увек од руке. Ко зна шта ћете помислити...

Путање су изувијане. Да је све само право, не бисмо имали потребу да размишљамо, па ни да постојимо. Сваки мали завијутак крије у себи нешто за шта до тада нисмо ни знали да постоји. Обраћајући се тим завијуцима, образујемо базу информација које ће нам можда касније бити потребне. Непотребне информације се саме скупљају у контејнере који можда никада неће бити прегледани поново...

Стварно је чудо целокупни нервни систем. Пишем ово, а немам појма због чега. Вероватно зато јер ми се нешто пише, а ни сам не знам шта бих... Још један од offtopic-а на блогу. Редовно...

Пролази време... Што сам више сам, све ми више одговара тишина и слобода избора. Предност усамљеничког живота је што можеш своје време, простор, пиће, храну, топлу воду и остале бенефиције модерног живота да планираш како најбоље умеш и желиш, не зависећи при томе ни од кога ко би ти могао засметати. Мана је једино повремена неутешна самоћа... Али и то се да решити. На милион начина :)

Данас је прошло овако... Мислио сам да је субота кад сам устао. Био је петак :) Мислио сам да је прошло пола дана, а било је тек десет пре подне. Мислио сам да никада нећу завршити пројекат, али сам га данас изгледа финализирао. Остало је још да се тестира и прода, што је мање напоран посао јер тестирање не вршим ја, а продаја је свакако омиљени део - део када поред сатисфакције добро урађеним програмом добијеш и новац за тај програм тј. труд који си уложио у њега. Део дана сам провео у чекању (или ишчекивању?). Чекања су сурова и досадна ако не нађеш неку успутну занимацију. Зато сам свирао негде од седам-пола осам па све до негде пола сата после поноћи. И сестра ми је долазила. Она је добро, хвала Богу. И ја сам данас боље него јуче, почео сам да пијем неке таблетице... Не волим их јер те терају да спаваш. Па опет, "Ринасек" служи сврси, те све мање и мање имам потребу да тресем нос.

Куцам ово и пада ми на памет шта даље следи. Сутра ме очекује дуг дан за учење. Као и прекосутра. Биће густа недеља која следи. Мада не бринем ја за то, то је стваран свет око мене, само чекам да прође. Не бих вас више давио - слушајте музику, волите људе и будите упорни. Овакве савете често дајем, не знам због чега, ваљда јер некако треба да завршим пост, а не знам како...

Поздравља вас ваш T03Jam :D

Нема коментара:

Постави коментар

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive