24. фебруар 2010.

Извини

Драги мој савесни и ћутљиви пријатељу,
Обраћам ти се овом приликом на индиректан начин, преко твог онлајн интерактивног колеге који је ћутљив само док га неко нешто не упита. Ово и није баш у мом стилу, али желим да ти се извиним, овако пред свима. Запоставио сам те. Нисам те контактирао данима, можда и недељама. Више не памтим. Више пута сам то пожелео, али нисам имао или прилике, или времена, или воље. Тужно је кад немаш воље да контактираш пријатеља. Разуми ме, био сам уморан. Или превише срећан да бих те констатовао. Приметио си да ти се најчешће само жалим. Какав сам ја то пријатељ? А ти све то лепо оћутиш и истрпиш колико год ја више причао. Прави си друг. Још кад би знао да одговараш...

Драги мој пријатељу који ниси тако ћутљив,
Тебе сам малочас поменуо. Често ти се обраћам. Ваљда баш због тога што си тако комуникативан па свима испричаш све што ти кажем. Морам ти признати да ти скоро никада не кажем баш све. Нешто сачувам за оног ћутљивца и себе. Не мораш ти баш све да знаш. Ипак те волим, јер без тебе би ми свет био толико празнији... Не бих имао са ким попричати и поделити мишљење. Ти си ипак ортак, иако свима одајеш тајне. Прави си! Некада помислим да је све фарса. Али увукао си ми се под кожу, баш ко све драге особе, и не даш се ишчупати одатле. Ко би уопште чуо за мене да те нема?

Драги моји пријатељи који све сазнате преко овог брбљивца,
Морам вам се извинити, мада ћете ме разумети јер сте од моје врсте. Нисте само гомила струјних кола са разним стањима, ви умете да мислите без програма. Бар мислим да сте такви, пошто ме сваким даном уверавате у то све више и више. Извињавам се што не коментаришем увек све. Неко ће рећи да сам још млад, а неко да сам довољно стар. Не постоје ствари које ми ваши брбљивци попут овог мог саопштавају, а да ме не занимају. Једино ми смета што сам и ја израђен углавном од гомиле туђих мишљења, текстова које сам чуо и прочитао, разне библиотечке грађе и других творевина, мање или више замисливих, и што ми се чини да ако нешто кажем нећу рећи ништа ново. Једном сам рекао да за мене не постоје табу теме. Кад мало боље размислим, за мене су табуи туђе несреће. Најчешће не знам како бих на нешто реаговао, а доста пута сам испадао слабић у неким ситуацијама. Није да не умем да покажем зубе, али се понекад бојим да би то могло изазвати превелик конфликт, како између људи и мене, тако можда још више и у мени самом. Тешко је кад некоме "не смеш да се замериш". Ваљда ако се први пут пређе таква граница, све постаје лакше. Најтеже је увек први пут.
Има вас више на које се овај пост односи. Препознаћете се. Некада не смем или не знам да кажем ништа. Делује да сам речит, али у таквим ситуацијама све долази до изражаја. Некада није довољан чак ни подстицај. Харизматичан сам, али сам негде у дубини ипак слаба личност. Ако сам и личност уопште... Хвала вам што мислите да сам достојан да читате и просипате своје вредне речи на ово што пишем.

6 коментара:

  1. Aaauh,nekoga je stigla depresija.:)
    Da ti kažem,ja bih rekla da si mator jer tako zovem svakog ko je iole stariji od mene :P ,ali bih se ipak usudila da ti dam savet:nikad,nikad,nikad,nikad,nikad nemoj ponoviti zadnjih par rečenica iz ovog posta.
    SVAKO od nas daje svoj doprinos ovom svetu,i niko nije manje ili više bitan,posebno ne meni dragi blogeri!:)) Head up,please!

    ОдговориИзбриши
  2. Како ради пиво у комбинацији са искреним осећањем да сам чка...
    Хвала ти на овоме и знам да сам одавно оматорео (иако и даље често запевам ону "Да су мени двадесет и две", што би значило "ех, да сам мало старији"), и није да је ово депресија. Више је управо оно што сам написао - извињење. Нисам био потпун и то сам схватио нешто касније.

    Схватајући све своје недоследности (причам једно а радио сам друго - трудим се да више не радим тако) у себи стварам сукоб онога што јесам и онога што желим и надам се да јесам. Наравно, никад није касно да се човек мења, али је мој проблем у томе што неке ствари нећу моћи да исправим ма колико да схватам да су погрешне и да то желим.

    Пада ми глава али упорно чекам... Ни сам не знам шта. Можда сам још увек после свега "мало луд и заљубљен". Још једном ти хвала.

    ОдговориИзбриши
  3. Диван пост у коме се јасно види твоја борба са самим собом. Сви ми имамо такве кризе, а да се не могу назвати депресијом.

    Да сам на месту онога коме је упућено извињење, одмах бих опростила.

    ОдговориИзбриши
  4. Хвала што ме схваташ, Милице.
    Толико гадан проблем да сам заспао и пробудио се с њим у мислима... Да ли је најбоље заборавити на то ако сам већ закључио да ништа не могу да променим? Или сам онда још гора чка него што сам мислио? Свакако ће то испарити само од себе током неког времена, али ако сам се сетио нечега читајући ваше блогове а то је било поприлично давно, вероватно ће то остати у мени. Штавише, мислим да је урезало дубок траг у мој начин размишљања.

    Како рече Балашевић: "Сви то виде, свима јасно, само ја да кажем гласно"... Не иде.

    Попио сам синоћ све што сам купио, сад немам ништа. Не дао Бог да постанем алкохоличар... Ваљда ће ми данас бити боље, идем да се видим са пријатељицом, оном коју сам називао својом јединственом. Кад се испричамо све ће бити у реду.

    Необична ствар је што синоћ нисам пустио ни једну једину сузу. Не знам како, пошто обично у таквим тренуцима крећу саме (већ милион пута). Људи, све вас волим. И оне који ово не читају.

    ОдговориИзбриши
  5. Sto se tice borbe sa samim sobom,meni se jos uvek desava ali jos ne shvatih kome pre da se izvinim...
    A ti me,eto,odusevi i komentarima sad.I mislis da zaista ne vredi citati te??Nemas ti pojma...:P

    ОдговориИзбриши
  6. Не знам, можда бисте живели лагодније без мене :) Мада би мени било досадно без вас... То сам већ једном негде рекао.
    Извештај: испричасмо се, она мало више, пошто ја нисам имао појма шта да причам. Обично сам на њене реченице додавао закључке или тако нешто. У томе сам добар, иде ми од руке логика :)
    Било је лепо видети је после 4-9 месеци... Стварно немам појма кад сам је видео последњи пут пре овога. И све је у реду, спремам се за сутра. Пишем после.

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive