21. фебруар 2010.

Блажен

Бескрајно срећан иако помало незадовољан, пијан, поспан и у блаженом стању (али не трудан).
Пишем ову причу из Кнића. Чак дотле сам догурао на вечерњу забаву. Београд је сувише мали.

На оваква места ретко залазим (тачније, изгледа само кад дођем у Кнић) и трудим се да тако и остане. Међутим, како сам прошли пут био сморен и то приметио и дао себи задатак да следећег пута буде другачије, то сам се трудио да максимално и испуним. Вечерас сам био весео, колико се то могло поред ужасног ђ-а који не зна свој посао и још ужасније музике која ми још помало одзвања у ушима, чак и после 2 сата... Добро је да смо кући отишли и пре краја. Лоше је што нисам видео шта би се даље дешавало. А баш ми је било интересантно.

О сапутници до Младеновца написаћу посебну причу. То је још једно од оних обећања која сам себи задао.

Тренутно седим док мој друг пита "Оћеш у ве-це још једном, да затварам ово чудо, колко ме нервира што шкрипе а мрзи ме да их подмажем..."

Скил играчице ме је запањио... Један ортак је рекао да је добро што имам наочаре јер би ми у супротном испале очи. Фино је то приметио. Међутим, ја сам играчицу (поред свих атрибута) покушавао баш у очи да гледам... И успевало ми је, на моменте, мада су њене очи лутале у тоталу по свим крајевима сале... Као у осталом и сви остали "атрибути", како сам их овде претходно назвао.

Уследиле су деведесете оличене у једној јединој песми: "А ја сам цео живот свој дао њој..." (која мене асоцира на мој омиљени тим) и ондак су кренуле будалаштине типа "Инсомнија" итд. Верујте, и то сам морао да слушам. Мада ми после 6 пива и није био толики проблем. Опуштено и уз све своје самопоуздање које сам могао скупити млатио сам главом и формирао неке кореографије у моментима док нисам контао ни шта "пева" одређени певач ни како уопште тачно иде мелодија. Само сам ритам хватао, то је било лако с обзиром на присуство прилично јаких басова.

Конобарица ми је била друго одушевљење... Баш весела девојка, природна и занимљива. Мада нисам имао неке контакте са њом, оставила је на мене јак утисак.

Све у свему (Зачин Це)... Сад чекамо да гледамо Елитну јединицу, успут ћемо вероватно поспавати пошто ће се филм још дуго скидати са стрима... Сутра КГ, па онда поново у Београд и повратак обавезама.

Једино нисам испунио мисију коју ми је брат задао. Јбг, такво је време, није било ни много људи, а ни ја нисам баш нешто био расположен за било шта осим за пиво и Звезду. Тако ти је то кад се упустиш у нешто целим својим бићем.

2 коментара:

  1. Poslednja recenica <3 :)
    I ja sam se sinoc ,,provodila",samo bez igracica :D

    ОдговориИзбриши
  2. Благослов или проклетство?

    Хехе, нисам се ни ја проводио са играчицом... Да јесам, вероватно бих испунио горе поменуту мисију :D

    Мада ипак мислим да је конобарица оставила јачи утисак. Јес' да је играчица скилована, али ја ипак више волим природне ствари :)

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive