18. фебруар 2010.

Ништа

Узо сам да пишем. Овај пост биће вероватно пун граматичких и правописних неправилности, јер ми тако тренутно одговара. Ово је ипак мој пост, а ни ја нисам увек под конац, па не мора ни мој пост да буде. Колико сам пута изашао са чуперком који одудара од целокупне "фризуре", поцепаном мајцом, прљавим панталонама... Већ месецима носим наочаре без оног комада који раздваја нос од оквира. Не би се баш могло рећи ни да сам нешто много чист и уредан... Зашто би то мој пост сада био?
Возећи се бусом падају ми разне ствари на памет... Једног јутра сам упао баш у највећи цајкнот, када сви клинци иду у школу. Као да сам упао у школски аутобус - граја са свих страна. Осим огромне количине буке разноликих таласних дужина и различите гласноће, у уши ми је пала невероватна речитост неке девојчице која је стајала у мојој близини. Оваква количина речи у јединици времена код мене изазива смех, онај весели. Наравно, није прикладно смејати се сам од себе на месту пуном људи, али сам то ипак учинио... Бар на кратко, колико да ме мине жеља.
Слично искуство имао сам када сам ишао код ортака на рођендан... Имамо једну другарицу, студира права (не знам колико је то битно, али ће јој свакако одговарати за посао). Колки флоу она има, то није нормално... Не сећам се да сам чуо некога да онако брзо и течно говори... Свака част дактилографу који стигне оно да прибележи у року :) И тада је она причала нешто свима, а ја се окренуо ортаку и реко управо то "Брате, какав флоу"... Онда сам се кидао 5-6 минута, при чему је она питала шта је то смешно али нисам могао да јој објасним (тј. нисам хтео).
Ова прича нема везе са оним што сам хтео да пишем, наравно, у међувремену сам и заборавио јер су ме звали из Параћина... И такоооо... Дошо ми брат, сад ће нешто да залуђује можда... А и гладан сам. Много.
Ајд здраво.

10 коментара:

  1. Taко сам се и ја данас одвалио у аутобусу. Сетио сам се како је мој цимер број 3. рекао да Ђолетова кошуља за наступе има "сељачке трибале"... Хахахаххахах.... Најгоре је када те глупости насмеју а неко те пита чему се смејеш! :Р

    ОдговориИзбриши
  2. Стефане - Најтеже је...

    Лена - Радујем се томе, пошто тежим неограничености :) Једино сам на твом блогу углавном ограничен коментарима типа "интересантно", "кул" и онај трећи (данас цео дан не могу да набројим три ствари). Сад ми се чини да их нема па ћу морати да будем мало речитији :)

    ОдговориИзбриши
  3. *zajtnot(nemački zeit-vreme)
    Smejanje sa samim sobom! :D Najsladje!

    ОдговориИзбриши
  4. Ваљда онда цајтнот, ако ћемо тако, бар по мом познавању немачког (које, признаћу, скоро да не постоји). Мада боље да се не правим паметан кад немам појма о чему причам :)

    Свеједно, мој израз је цајкнот и то не мењам :D Лепо је сазнати порекло неке речи, хвала ти на овоме.

    ОдговориИзбриши
  5. Treba težiti neograničenosti, slobodi...ali nije mi jasno, zašto si na mom blogu ograničen?

    I ne brini se. Svi imamo takve dane. ;)

    ОдговориИзбриши
  6. Ех, због чега... јер много тога треба рећи, а нема речи...
    Ваљда немам појма шта да кажем. Углавном се одушевим дубином, искреношћу, поетичношћу и рескошћу текстова, али онда не знам шта бих рекао на крају.

    Баш :) ми је добро :) и не бринем :) (флипнуо сам синоћ).

    ОдговориИзбриши
  7. Да... Као флипер... :D

    Јооооој, у 8 ми креће бус за Београд а још ми се не спава. Сад бих и писао нешто али не знам шта. Имам неке белешке па ћу саставити причу...

    Флипс...

    Исправи некако образац за коментаре (можда је грешка у дизајну), можда прокоментаришем нешто код тебе :)

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive