15. фебруар 2010.

Романтика, зимска идила... Шта још пожелети?

Извините ако је предуг, морао сам све да кажем.

(Мој град) није страшно велик град, ал ипак нема разлога да будеш сам у њему. Посебно на дан када се већина труди да ипсуни своју квази-моралну обавезу обрадовања своје вољене особе супротног спола :) Православцима опет беше и Свети Трифун, познат и као Зарезојло (о брате, какав надимак), виноградарска слава. На тај дан виноградари приносе жртву свецу како би година била родна. Приношење жртве се отприлике (колико сам ја схватио гледајући (дез)информације са телевизије) састоји од орезивања два пута по три чокота лозе и њиховог укрштавања на земљи, па ваљда иде неки обред са вином итд. Некако ме ово подсећа на неке обичаје из времена када су наши преци били многобошци, али добро. Лично нисам неко ко тим обредима посвећује велику пажњу, тако да не знам да ли је то баш "исправно" и у духу хришћанске традиције, али свако ради оно што осећа да треба да ради.

Да се ја вратим на свој град, град у коме нема винограда (можда их и има, али не знам где) и у коме је за романтичну атмосферу ван топлог дома потребна добра јакна, ципеле (или патике) које не пропуштају воду и добро друштво. Синоћ су сва места била пуна. Добро, не баш сва. У Вагону се и за нас пронашло места. А док смо се сетили њега, обишли смо велики круг око центра града. Била је недеља, па стандардно окупљалиште није радило. Све остало или не ради или превише добро ради.

Звезда је изгубила, а ја сам на слави био окружен гробарима. Опет сам лудео због недостатка публике, због Тејлорове себичности и дисфункције неких других играча. Могли смо да их добијемо. После сам полудео што ми се друг није јављао на телефон. Касније сам га добио и испричао се с њим. Око 22.27 већ смо се почели окупљати - прво двојица, па још двојица ниоткуда, па још један... Добар ДнБ ме је мало повратио; обрадовао сам се кад сам чуо да је ДЈ престао да се бави хаусом - прешао је на праву ствар. Прича по прича, сретосмо још једног ортака негде готово испред "Фонтане". Ту смо помишљали да одемо, али нас је капацитет места навео да одустанемо од те намере. Кренуо је да пада лаган снег. Дивно :)

У шетњи до "Паба" приметих неке далтонистичке (Далтони су параћинска група партизановаца) графите. Идемо кроз њихов крај, а мени је прошла жеља да се с неким потучем. У "Пабу" ДнБ (чудо?) али је и он пун. Затим шетња погрешним путем до "Галерије". Тамо нисмо могли да уђемо; изашле су две девојке и упразнила су се два места, на која нисмо могли да седнемо сви заједно а да то не изгледа настрано. Снег се уситнио и почео да пада мало јаче.

Код раскрснице смо помислили да одемо до "Пице Хит", али то је било глупо. На путу ка "Сокаку" (за који нисмо били сигурни да ли ради) овај последњи ортак сетио се "Вагона", који је био одмах преко пута нас. Пронашли смо места у вагону и уследиле су приче о ДЈ-евој екскурзији и факултетима. Пио сам "Лав" и гледао фудбал на Спорт Клубу. Пригушена светла, романтика, и шесторица несрећних ортака који немају девојке.

Отишли смо готово "на метлу". Уследио је пут до чесме (иначе у међувремену је тако завејало да су сви наши претходни трагови били затрпани слојем од 3-4 центиметра снега), остављање трагова као на скијама и праћење туђих трагова. На отвору на зиданом делу чесме била је чаша коју смо безуспешно покушавали да погодимо добрих 15 минута. На крају је један од другара отишао до ње и оборио је "ручно". Успут смо цртали по снегу и дивили се својим креативним способностима. Само су нам плави патуљци фалили да нас легитимишу због галаме и ремећења јавног реда и мира. Али, то се није десило, не овог пута.

Велики нацртани фалусоидни симбол остао је уперен према чесми. Добар део снега смо почистили правећи грудве за скидање чаше. Пало нам је на памет да правимо и снешка и да блокирамо њиме пешачки мост, али у нама је превладао здрав разум. Растурисмо се и свак на своју страну - ја поново ка центру а они немам појма куда. Снег је поново почео да пада.

Дан који је кренуо стандардно, имао негативну перипетију и овако позитиван расплет навео ме је да заспим. Није ми ни пало на памет да размишљам о дану изгубљених или орезивању винограда. Јутрос сам се пробуо са стрепњом да ћу закаснити да оверим повратну за Београд. Данас путујем.

Ево вам неких фоткица ухваћених нешто после пола два у центру. Као што рекох, тешко да се још нека будала смуцала по граду у то време... Ипак, на једној можете видети трагове "скија" које су моји другари брижно остављали за собом, ваљда покушавајући да помогну комуналцима. Баш је леп мој град кад побели. Штета што се већ до јутра скоро сав снег са тротоара и коловоза претворио у повраћку и сад изгледа одвратно.

Волите се, орезујте виноград и срећан вам Дан државности!

2 коментара:

  1. Naravno da nije predug,veruj mi,ja umem u duže :P
    Sasvim je ok,sviđa mi se od prvog do poslednjeg slova,i inspirisao si me za nešto slično,uskoro ;)
    Srećan ti Dan državnosti(koji sada već na izdahu),i želim ti više ovakvih večeri :)

    ОдговориИзбриши
  2. Човече, један од нас тренутно ИМА девојку :-) Иначе, било је то једно скроз спонтано вече, и због тога је испало онако добро.

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive