05. фебруар 2010.

Мрак

00:15. Тишина. Толика да се чују откуцаји повременог уписивања и очитавања хард-диска. Лаптоп је савршено тих. Једино моје типкање по тастатури наговештава да се нешто мења...
00:17. Мења се... Сат у доњем углу екрана повећава минуте. Закључан у тишину хладњикаве собе, плашећи се сваког звука, макар га и сам произвео. Не треба беспотребно раздирати тишину. Не кажу џаба да је ноћ глува.
00:18. Мерим нарасло незадовољство у себи, као што овај сатић непрестано мери време које трошим на глупости. Јуче ми је дан био испуњенији него пре три дана. Урадио сам нешто за себе. И прекјуче је био добар дан. Тада сам имао физички тренинг. Јуче сам свирао.
00:20. Желим да се одвојим од ове скаламерије. Радићу то на све дуже интервале. Малопре ми је друг рекао да ме је чекао да се појавим и да ме дуго није било. Задовољан сам својим учинком, мада то може и боље.
00:21. Посвећујем се неким другим стварима. Немогуће је бити испуњен ако свакодневно седиш испред екрана и буљиш у гомилу пиксела сложених тако да створе илузију о постојању нечега. Потребно је нешто више. Нешто после чега ћу рећи да сам имао испуњен дан. Или да сам бар порадио на себи. Макар помажући другима, јер и то је рад на себи. Већи него блејање испред ове справе.
00:23. Реално блејање... Баш као овца. Подједнако ништа не радимо. У ствари не, овца се макар храни. Ја само губим на тежини. Нисам гладан док гледам у екран. Чудан је то осећај. Мада кад огладним, знам да поједем доста више.
00:24. Питам се да ли сам сада гладан... Врло је могуће. Навикао сам организам на дуготрајна неузимања хране. Више и не осећам глад. Понекад само немоћ.
00:25. Не бојим се мрака. Бојим се онога што он доноси. Некад непотребно. Некад ми је више језиво кад видим неки трачак светла у мраку... Некад се плашим сопствене сенке, а некад ... Прекјуче сам имао жељу да се са неким потучем. Не знам зашто и одакле у мени тај дивљи порив. Бесан сам на све. Знам да се не бих потукао, али ето... Желео сам то.
00:27. Јуче сам се осећао горе. Некако се све скупило. Бринем превише туђих брига, јер сматрам да су моје. Жао ми је једног кошаркашког тима. Било ми је жао сестре, сад више не знам шта да осећам јер ни она сама не зна шта хоће... Жао ми је што немам више новца за неке паметне ствари. Жао ми је што сам изгубио превише времена. Жао ми је што сам претерано усамљен, можда без разлога. Изгледа да највише жалим себе... И ону своју 'љубав'. Шта год то било.
00:30. Било би лепо кад бих могао да снимим сваки тренутак свог живота. Тада бих неке људе лакше уверио у оно што знам. Не вреди, људи су тврдоглави. Претерано... Толико да колико год да ти верују, увек ће посумњати. Знам, јер сам и сам такав.
00:31. Доста ми је свега. Кад би постојао некакав велики одмор од живота. У ствари постоји, онај један после кога сви побегну из школе. Ја никад нисам бежао. Ово је лаж, побегао сам пар пута, некад и несвесно. Али никад нисам волео да бежим из школе. Ни сад не бих волео. Било би ми жао свих који ме познају.
00:32. Не желим ни да они оду на велики одмор. Нећу да ме оставе самог, као последњег штребера. Кад бежимо, бежимо сви заједно. То је оно што сам научио у средњој. У основној сам био против тога. Ко још бежи из основне?!
00:33. "...јер ко изда биће проклета пизда..."
00:34. Нервира ме што људи газе своје принципе да би доказали нешто. Газе своју реч. И што то онда не дотиче оне које би требало да дотиче, него само лоше утиче на оне недужне. То је грозно. Осећам да су ме издали. Они у које сам толико веровао. Изгледа да никад нећу бити један од њих.
00:35. Превише тога бих да кажем, али ми се не да. "Не иде, не иде"...
00:36. Кад бих јој само могао рећи, а да она то прихвати. И да буде онако како сам замислио. Али неће бити. Једноставно не може.
00:37. Малаксао сам. Тресе ми се оно што се ваљда зове слабински појас... Изгледа да је хладно, а и уморан сам.
00:39. Одох да спавам. Хвала ти што си ту и што ме разумеш. Бар се надам...

12 коментара:

  1. "...јер ко изда биће проклета пизда..." - ха-ха :D

    Чуј, нешто слично осећам и ја, то оцени колико је то слично чим будеш имао времена http://ljubiteljidosade.blogspot.com/2010/02/kad-ti-sneg-zaveje-trag.html

    Довољно ће бити да ти кажем да је твоја платоника имала утицај на мене :) Без зезања, видећеш!

    Ни мени није данас био неки дан, пао ми притисак, нисам ни дао крв, нису ми дали, а желео сам :(

    Ја кад сам тужан и усамљен ја слушам химне :D мајке ми: наше, руске, бугарске... америчке корачнице или шта су као што су, из грађанског рата углавном: "When Johnny Marching Home Again". "Johnny Rebel", "Dixie", "Battle Hymn of the Republic" и сл. Ја себе замишљам као једног од јунака романа Два идола од Б. Атанацковића. Лик је изгубио девојку, али је зато постао патриота...

    ОдговориИзбриши
  2. "Mir, brate mir!" ;-) Baš si lepo sročio uputstvo za eventualne zlurade komentatore. :-)

    ОдговориИзбриши
  3. Владо, драго ми је што сам имао утицаја на некога... Само не знам да ли је позитиван или негативан.
    Не брини, даћеш крв кад будеш могао. Било би лоше да себи начиниш зло у покушају да некоме помогнеш. Химне су интересантна идеја, нисам пробао до сада. Музика је спас, свакако.

    Добро дошла, Ретка Зверко, част ми је. Иза тих стихова крије се једна савршена идеја, нажалост несхваћена од оних који су могли да промене нешто. Отуда и све ово што се догађало. Али ти то сигурно знаш боље од мене...
    Хвала на похвалама за "упутство", трудио сам се :)

    ОдговориИзбриши
  4. Blagodarim na dobrodošlici. I ja sam tebe otpozdravila tamo kod mene. :-)

    Tako nekako, bejah godinu mlađa od tebe kada se Rimtutituki "šetao" po ulicama BG-a.

    ОдговориИзбриши
  5. ,,Не треба беспотребно раздирати тишину. Не кажу џаба да је ноћ глува."

    Prilično lepo i interesantno napisano :)
    I meni je žao zbog većine stvari sa tvog spiska,ali ja i dalje buljim u glupavu kantu.

    P.S.I ne kajem se što nisam rekla...Shvatila sam da me nije vredan(kao što ćeš i ti jednog dana) :))

    ОдговориИзбриши
  6. Odusevis me Milane, every time :)
    Mozda cu malo omasiti poentu ako ovo kazem, ali, drago mi je sto te kroz svaki tvoj novi post sve vise upoznajem. :)

    Sto se tice samog pisanja - interesantno, informativno, inspirativno. :) ju vidi, 3 'i' hahaha :D

    ОдговориИзбриши
  7. Просто речени - позитиван :) Уочио сам да нисам једини кога муче слични проблеми!

    Ма, ја више због слободног дана и зато што кад већ сви дају и ја би :) Али неки људи не могу...

    О да, ја можда нисам патриота у класичном типу, али волим да слушам патриотске песме, то ми прија.

    ОдговориИзбриши
  8. Охо-хо, што ме волите xD

    Кренућу редом, да не бих кога изоставио... Зверку ћу изоставити, јер не знам шта бих одговорио на потврду своје претпоставке :) Једино морам да јој позавидим на прилици да уживо слуша Милана и друштво... Тако нешто се не понавља. :(

    Емотивна, једино не знам да ли ти је жао и једног кошаркашког тима... То би значило да имамо бар један заједнички циљ :)

    Кристина, не знам коју поенту "гађаш", па тиме не знам ни да ли си је промашила. И мени је драго што успевам да одржавам вашу пажњу :) И да, и ја сам одмах приметио 3 "и". Интересантно...

    Владо, не знам шта бих рекао на ово. Добро је при давању крви имати и неки мали циљ, као што је изостанак из школе... С тим циљем се већина први пут пријави. Касније уочаваш потребу да даш крв и тиме некоме помогнеш. Што се патриотизма тиче, немам појма... Све је релативно у данашње време.

    ОдговориИзбриши
  9. О томе сам писао :D, o патриотизму ако ниси приметио http://ljubiteljidosade.blogspot.com/2009/11/danas-nama-kazu.html

    али, мислим да ћу писати још једном :D

    Што се давања крви тиче, то је de facto (свршена ствар) :D Ја имам низак притисак и нисам у стању да дам неком крв.

    ОдговориИзбриши
  10. jeste žalosno to što gubimo vreme buljeći u kompjuter, što smo svi počeli da opštimo i sa ljudima koje svakodnevno vidjamo preko neta, prepričavamo jedni drugima isključivo te virtuelne doživljaje, otudjujemo se, i uvidjamo mi to, evo i sada, a opet nastavljamo po starom!
    znam da nije samo u tome problem, u ovom tvom postu, nego nešto kao ljubav...

    ОдговориИзбриши
  11. Дааај, Томцее... Таман сам помислио како си ушао у перманентно-позитивну фазу :D Враћај се назад, бре :))))

    ОдговориИзбриши
  12. Владо, читао сам тај пост... Сећам се тога... Не знам да ли се ти сећаш :)

    Ивана, не знам да ли је у мом посту била поента љубав. У ствари, поента скоро свих мојих постова је љубав, кад мало боље размислим, само сваки пут на различит начин (или се бар трудим). Љубав је универзална порука коју сви треба да шаљемо што је могуће чешће. А што се Нета тиче, полако дефинитивно одустајем од "Фејса". Blogger ипак не остављам, изгубио бих вас, а вас не познајем и не виђам сваког дана...

    Стефане, веруј ми да остајем до краја позитиван... То ако ме нека туга понекад мало стрефи, па скренем с правог пута, само ми помогне да схватим још неке ствари и да боље истрајем на том путу. Не брини, друже, све је у реду.

    Оде први семестар у року :)

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive