23. фебруар 2010.

Блуз (недовршена апстракција, 23.02.2010, 13.28)

Поново седим у плавом ходнику на плавој столици на плавом тепиху са плавим вратима и аутоматима за пиће.
Плави су утисци, плава су надања, плави су кораци, плави додири њеног ђона и плавог неба над нама...
Хода са плавом лакоћом у плавом жакету и плавој сукњи, плавих очију и плавог осмеха на озареном лицу.
И благи плави померај ка мени учини сваки пут, све ближе и ближе кроз плави тунел сећања враћа се у плаве снове...


покушај да се овај текст доврши као и свака моја концентрација пропали су када је једна тотално погрешна особа наишла и убила ми жељу за животом, а тиме и писањем

5 коментара:

  1. Некако ме је ритам подсећао на Миланову песму "Црв"... Тако сам је замишљао, а онда сам увео интерпункцију, да не би изгледало неписмено. Ипак сам ограничен тим неким језичким правилима :)

    Хвала ти, али мислим да нажалост неће скорије бити довршена. Можда се и варам, ко зна? Тако сам јако желео и право је чудо како је стање ума танана кула од карата коју само један погрешан тренутак може да сруши и потпуно затрпа темеље. Више се не сећам ни шта ми је тада било у глави ни о коме сам у ствари мислио... Или је можда и она продукт моје летеће плаве маште...

    ОдговориИзбриши
  2. Možda i ne mora da bude dovršeno...najlepše stvari su nedovršene. ;)

    ОдговориИзбриши
  3. http://www.youtube.com/watch?v=PMvtuKgjzdA&feature=related
    pade mi na pamet ovaj tvoj tekst kad sam čula pesmu

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive