15. јануар 2010.

Јединство!

Поздрав, драги моји. Српски. Са три прста. Скупљена. Или раширена. Како вам драго.
Не могу да верујем о каквим ми глупостима причамо. Реално нема везе са животом. Бар не са овим овде, на овом свету, оваквом какав је.
Нећу да дужим причу, рећи ћу вам само да је свеједно да ли у вис дижете три спојена или три раздвојена прста. Важно је оно што осећате. И не наседајте на провокације, ви најбоље знате чему тежите. Ионако знамо да нема апсолутне истине... Или има, једино Бог је истина. А не верујем да Њега баш нешто погађају наши раширени или скупљени уздигнути прсти.
Вера нема везе са уобичајеним знаком победе. Ко год каже да наша "раширена" три прста нису у ствари код Срба симбол победе и пркоса, тешко да је у праву. Лажу вас и једни и други. Ако неки тамо навијач који је дигао три раширена прста има икакву представу да је тиме у вис подигао Светог Саву, Карађорђа и Његоша, пљуни ме... Наравно, тај неки тамо навијач који није читао оно што сам ја до малопре студирао. А и да је читао, не верујем да би у том тренутку баш на њих тројицу мислио. Тај "неки тамо" нема никакве везе ни са фашизмом. Можда је националиста, али Срби не могу бити фашисти, или нису Срби. Исто и за нацизам. И овај симбол српског пркоса показујемо кад? Управо кад нам је потребна победа. На утакмици, на изборима, на такмичењу... Било где. Јер ми смо Срби и волимо да се поносимо својим победама... Или само тиме што смо Срби, кад нема победа.
Ретко виђам да неко дигне три скупљена прста, па не знам у којим је то приликама. Пар пута само, кад сам био на северу, људи су у ваздух дизали тај "симбол Свете Тројице" када се певало "Са Косова зора свиће". Ваљда се тада сви сете да је на њима косовски завет и онда се, као, заклињу Богу... Или му се само обраћају... Или осете да је вера у срцу, а вера је потребна да би се отишло доле. Вера и небеска снага. А можда неки од њих размишљају само о томе како би одмах у бој и како би тамо клали и убијали, супротно хришћанским идеалима. А неки дигну та три прста чисто ради реда, да не би било "рупа" међу рукама. Или да неко не би викао на њих и тукао их.
Шта год да имате у глави у датом тренутку, поздрављајте се како хоћете. Важно је да се ми распознамо међусобно и да се ујединимо. Само слога Србина спасава.
Хвала на пажњи.
Додатак (14:56)

5 коментара:

  1. Када сам видео назив поста (још са узвичником), помислио сам да си се опростио од Звезде и почео да навијаш за Јединство... хахахаха... Не знам колико сам пута у животу подигао три прста- углавном, не превише. Некад ме ухвати потреба да то радим, готово увек кад гледам утакмице... И, наравно, 2008. на митингу у Београду- онда и нисам спуштао руке...

    ОдговориИзбриши
  2. Нисам довољно локал-патриота да бих напустио свој тим због тима из Српске лиге... :)

    ОдговориИзбриши
  3. Ех да... Митинг 2008. Какву сам веру имао онда да неће бити нереда. Хтео сам да идем, али ми нису дозволили. И боље је тако.
    Стигао кући, сео пред тв и пронашао директан пренос. Мајка је знала да ће бити хаоса, увек га и буде. Отац је знао. Ја сам веровао у људе, још један пут у свом животу. Било ми је криво кад сам видео нереде, али било ми је драго што се мирна шетња до Храма и све што се тамо догађало одиграло без прекида. Колико сам само желео да бар у једном тренутку сложно, скупа и мирно, ненасилно покажемо шта мислимо. Неки су опет мислили другачије. Нажалост, ти неки су већином били наши вршњаци и три-четири године старији од нас.
    Смучило ми се и кад сам видео разбијање радњи и оно "Косово за патике". Одвратно да одвратније не може бити.
    Нису они криви, али је било антихришћански, а сви су се позивали на хришћанство. Ето, то ме боли, што не увиђају своје грешке. Моја генерација, испрани мозгови...
    Зато сам овакав какав сам.

    ОдговориИзбриши
  4. Na žalost, zbog nekih agresivnih i prljavih ljudi, ja se danas gadim isticanja srBstva i svakog oblika srbovanja (namerno napisano malim slovom). U nekim zemljama je divno nositi zastavu svoje zemlje i majcu sa takvom slikom, kod nas je to asocijacija na radikalstvo i agresiju. Nažalost. Patriotizam je izjednačen sa nacionalizmom. Nažalost. A krivi su poltičari i njihovi slepi sldbenici, kojih je, opet na žalost, veliki broj. A volim svoju zemlju, samo me je sramota da uzviknem to na glas, jer to radi najgori talog ovog društva koji dominira nad većinom. Još jedan nažalost. Koliko će ih biti dok se stvari ne promene? Nažalost, mnogo....

    ОдговориИзбриши
  5. Ето видите и сами, превише "нажалост" у овој нашој суморној српској истини. Или да кажем несрпској. Не знам куда...

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive