05. јануар 2010.

Године пролазе...

...ми гледамо...
Ево, дошло је и то дуго очекивано лето две хиљаде десето... И како старим, све више контам да ми улудо прођоше најбоље године. А тек ћу напунити 20 у септембру.
Са овом својом 20. годином поново упадам у стадијум у који сам упао пред улазак у 19. тј. пре него што сам напунио 18.
Мислим на воће и мислим на њу,
мислим на жуто, на храну и буђ...
Осећам да ме очекује тотални фијаско на свим пољима, како погледам себе видим један велики промашај. Не знам како то да објасним, делује ми очигледно, мада људи око мене ствари виде другачије. Али, људи око мене су хипнотисана гомила и многе ствари не виде мојим очима. А ја, овакав какав сам, често залазим у непрегледне шуме својих сивих ћелија и питам се докле овако... Питам се, а ни сам не знам одговор. Делује ми као да ће тако остати вечно.
А и зашто да не? Зашто бих ја морао да испуним своју животну мисију до краја? Могу остати овакав какав сам, потпуно непромењен, у очима других савршен, у својим очима велики промашај. Једном ће неки професор српског коментарисати моју аутобиографију као што коментаришу једно дело Јакова Игњатовића. И гледаће на мене мојим очима, јер је тако једино исправно...
Ето чега се плашим. Ништа друго ми није толико важно. Није ми битно што сам 20 година учио и сада знам да још увек ништа не знам. Није ми битно што су у мом животу људи које толико не познајем. Свака част мојим пријатељима.
Молим читаоце да не копају даље. Ово је само пролазна фаза. Нека каже свако ко има нешто да каже, то што има да каже... А ја ћу одговорити онако како најбоље умем.
Пишите. Осећам се усамљено.

8 коментара:

  1. Brate.. Apsolutno se ne slazem sa tvojim misljenjem.. Uopste ne mogu da ti nadjem ni jednu stvar zbog koje bi trebao da mislis lose o sebi.. Ti imas sve sto je potrebano, cak nesto imas i za izvoz.. (i to u zemlji u kojoj je vecina siromasna po tom pitanju)..:) par sitnica ces vremenom da naucis i onda ces biti potpun (da ne kazem savrsen, zvuci mi po malo pederski.. :))

    ОдговориИзбриши
  2. Е докторе, нервира ме што свака моја ствар смрди на мене... Свака мисао о будућности ми је одвратна... То сам јутрос схватио.

    Треба ми она зелена маска. Знаш она што сам имао црно-белу слику на профилу с њом. Да мало ставим осмех на лице. Да мало будем свој алтер его. Можда би ми то помогло да схватим шта у ствари хоћу од себе. А тај осмех... Онај прави осмех, не овај безвезни што сам од себе излази из мене јер сам рођен неозбиљан. Ко зна, ваљда сам научио да живим под маском, овом другачијом, "друштвено прихваћеном".

    Вероватно су све ово глупости, али таква је фаза на реду. А и што да не, кад око нас ионако има превише глупости. Превише... Затрпани смо брдом глупости и не можемо да испливамо. Зато ми је све овако бедно и одвратно.

    А што се тиче савршености, нема фрке, бар знам да никад нећу бити педер, судећи по твојим изразима xD

    И докторе, не мислим ја лоше о себи, ја само мислим да своју мисију не могу да испуним у овом и оваквом свету. Ето, то је оно што ме брине...

    "Помози ми докторе, џаба мени паре све, џаба Мечка, џаба стан, кад ја нисам нормалан..."

    ОдговориИзбриши
  3. Надам се да је то "знам" из прошлог времена и да не припада овом сада. Видиш, двоје људи који не могу да испливају на овом свету је превише :/

    ОдговориИзбриши
  4. Prolazim i ja kroz 'faze'. :)
    Ali, trenutno se ne osecam bas toliko bespomocno, kao da 'ne mogu da isplivam'. Proci ce to, glavu gore! :)

    ОдговориИзбриши
  5. Брате, тек сам сад сконтао да ћу убрзо и ја имати 20... Човече... Како ми то маторо звучи... Бојим се! Као да улазиш у неки најодговорнији део живота када треба да завршиш школу, одслужиш војску, нађеш посао, стан, ожениш се, родиш бар једно дете (понеко дете може и у тридесетима).

    Уплашио си ме.

    ОдговориИзбриши
  6. ToMCee, druže, poseti na časak moju stranicu. :)

    ОдговориИзбриши
  7. Е, Стефане, остаре се... =)
    Прво је то ишло полако, а онда све брже и брже... И док трепнеш, већ улазиш у двадесете...
    А онда јуриш кроз живот, оставиш који траг и већ си у пензији. Ако имаш среће, играш се с унучићима и уживаш у плодовима свог рада... Ако немаш среће, питаш се шта ти је све то у животу требало. И крај брате...
    Сад је право доба да се гази све пред собом.

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive