21. јул 2009.

Oбећања...

Ево, дошао сам само да вас видим и да напишем нешто пре него што одем да вечерам и кренем у још једно аутопсиходелично лутање Параћинским мраковима...
О чему ћу писати? Нећу о томе како немам с ким да идем на Звездину утакмицу, нити о томе како тренутно Партизан води против Рила 4:0, а тек је крај првог полувремена...
Писаћу о томе како проводим дане када сам код куће... Открио сам (а није Америка) Flight Simulator 2004 (можда постоји и неки новији, кажем ја да није топла вода) и тиме се залуђујем. У ствари, не залуђујем се, више верујем да учим теоретске и практичне начине пилотирања. Прву лиценцу сам већ освојио, а другу (ону за приватног пилота) тренутно нисам способан, превелико ми је оптерећење... Ипак сам већ одрадио неколико самосталних приватних летова у својој режији (нпр. Батајница - Тиват Цесном 172 Skyhawk, или интересантни први лет ваздушне поште у Америци 1918. године (какав је то тек авион))... Прошао сам и један IFR лет, а данас сам први пут и возио авион с два мотора... Е то је тек уметност коју ћу савлађивати у наредним данима...
Надам се да ово никога не смара, стварно ми је интересантно... Још би ми интересантније било кад би постојао симулатор контроле лета, па да то учим, али шта да се ради... Можда га само нисам пронашао =)
Ето тако, ако нађете нешто слично контроли лета на нету, а да је озбиљно, јавите ми, интересује ме. Поздрављам вас у нади да ћу убудуће овде чешће свраћати...

17. јул 2009.

Нешто мало уопштено...

Где сте бре, нема вас сто година? У ствари мене нема, али то вам дође то... Ово је још један од оних уопштених постова када немам појма о чему бих писао, па пишем нешто чисто да бих испунио квоту (иначе дуго нисам био овде).
Време је распуста. Завршени су послови око цигара тако да тренутно не радим ништа. За рачунаром сам неких 10 сати дневно отприлике, што уопште није здраво, али не знам где бих по овој врућини... Остатак проводим у оном старом добром маниру четворомесечне бебе која само једе спава и кења :) Да не заборавим незаобилазне ноћне обиласке Црнице и нашег омиљеног места за клошарење - Борчевог стадиона, који трају по 4-5 сати.
Планирам да почнем да радим нешто корисно за себе. Планирам и да одем у рутински обилазак Крагујевца и околине јер би то било право освежење у оваквој ситуацији. Ау...
На месту овог АУ... дошло је у ствари до прекида мог писања јер сам некако доспео на неку другу страну (не сећам се како?!) и тамо читао нечији блог... То је трајало неких десетак минута, тако да сам сада без концепције.
Хтео бих да одем и на реванш Црвена звезда - Рудар који се игра следеће 23. јула од 20:00 на стадиону у Београду. Међутим, за овако нешто потребно ми је друштво да бих уопште пробао да одем, а онда треба да поразговарам са својима о тој теми... Наравно, ни друштво не могу да нађем :) Вероватно од тога нема ништа. Вероватно ћу само опет да седим и да жалим што нисам тамо...
Били смо на Борцу прексиноћ. Било је и лоших последица. Наравоученије - једите пре него што изађете... Синоћ смо били, открио сам аутосугестивну психоделију, много је добра... Више ми не треба никакво вештачко средство, снагом ума могу да изведем било шта :) Поздрав екипи, наспавао сам се тако да вечерас ако идемо негде имам енергије.
И тако... Још један досадан дан... Нећу о стандардним дневним темама, то ме убија... Поздрав.

04. јул 2009.

Нонсенс (lawlz)

Замисли, опет сам ишао у град. Била моторијада... Ђорђе Давид итд. Љубитељи рок-ен-рола се скупили код хале. Пијани, дрогирани, ваљају се по поду (опростите, хтедох рећи трави). Траже пиће, пљуге, џиџу... Смор.
Отишли смо без разлога правог. А онда смо нашли разлог и сврху и испунили ноћ. Сели на клупу и певали уз гитару. Завој за тешке ране... Лудо, буразеру :)
Стигао сам рано... У рано суботње јутро, негде око 3. Онда стандардна процедура за успављивање...
Сада сам код куће, пишем ово и мислим како нам је некада било залудно... Јаки (мање-више), млади и глупи... Сад смо мало старији, паметнији... И остало што се каже у песми У животу имам све Београдског синдиката. Бар се тако чини. Нисмо више ми за такве журке. Можда неки јесу, ја нисам... Ваљда је у томе смисао одрастања.
Не знам зашто ово пишем. Ето, опет се отварам. Ваљда је до тога, или зато што релативно дуго нисам ставио ништа овде. Шта ћеш, такви су ти полугодишњи извештаји... Ове године, срећом, раније завршавамо. Искуство је мајка знања, што би рекао Владимир.
Пронаћи ћу њу, пронаћи ћу себе, пронаћи ћу нас... Негде у тишини... Неког другог града, овај није наш. Бетовен на плејеру... Уживање... Екстаза и катарза... Мисаоне именице вишег ранга...
Краће него обично траје ово куцање... Мисли се дуже задржавају... Опет сам недоречен.

Blog Archive