06. децембар 2009.

Један FAIL и један леп дан :)

Прво о FAIL-у: када сам отварао едитор постова (сада) приметио сам да пише 1-25 од 100, што значи да имам 100 а не 101 пост. Онда сам се сетио у чему је ствар - у међувремену сам избрисао један пост (дупликат 1389 који нисам објавио)... Проверио сам недовршене постове, више их немам тако да је ово званично 101. пост, а 100. је у ствари Сам. Дакле, оно славље стотог поста је дошло један пост раније (кога је брига, испунио сам квоту) :)
Е сад о једном лепом дану. Субота беше, 5. децембар лета Господњег 2009. (овако један мој друг почиње своја усмена излагања о неком догађају, притом обично нагласи и који је празник био - ако је био неки празник) Дакле, реч је о ономе што је сада прошлост - јуче.
Јуче сам (а мислио сам да је то било прекјуче, фејлујем са временом мало чешће) написао нешто лепо на статусу: Није битно где ћеш за Нову, битно је где ћеш сутра. Ово као дорада једне странице која се тамо појавила а која наглашава да је битно с ким ћеш за Нову... Да ли неко уопште размишља о томе да ли ће доживети Нову?!
Е, у складу са тим што сам написао, а и оним животним мотоом који немам да живим дан за даном, данашњи (тј. јучерашњи) дан сам (не)искористио на следећи начин (укратко): био до факса цело пре подне до 13хх, онда ручао у мензи, прошетао Калемегданом по дивном магловитом и росном времену, отишао до Вишњица Дућана и купио кесицу кикирикија и велику кексу Још микса за журке, отишао до Ћићија и Јоке чак на Дорћол, пролазећи Јеврејском улицом и позвао да ми неко отвори врата :)
Мислили смо да се окупимо сви који смо у близини, међутим ситуација није била баш идеална. За почетак, Ћићи је фејловао (поново фејл, мрзим ту реч) на колоквијуму из програмирања који сам му ја после искуцао за 5-6 минута (штета, схватио је да је било превише лако), па је цео дан био нерасположен. Слушали смо музику, стари добри рок, опуштали се уз психоделичне визуелизације Milkdrop-а 2 и животно филозофирали, као и увек кад се нађемо. Уз незаобилазну нану и оно што смо грицкали, дознали смо да ћемо добити друштво... Овде следи гомила небитних детаља... Кад је друштво нестало, дошао је Шми, с којим смо после поделили оно нане што је остало. Јока је открио залеђено Јелен пиво у замрзивачу иако смо се договорили да буде Лав. Купио је Јеленка јер Лава нису имали. Ајд што је Јелен, него што је леден, шта да радимо с њим?! Остало је историја... Негде у то време смо слушали и Ајс Нигрутина...
Ћићи је хтео да спава, али му нисмо дозволили. Нашао је на Експлореру неку емисију о моралу коју смо сви са занимањем посматрали... Шта све не може да попали човека. Нису људи чудни, чудни су фетиши...
Вратио сам се претпоследњом 84-ом. Успут сам размишљао о инвалиду без ноге који је на штакама морао да иде до пандурских кола и више пута се врти тамо-амо јер су га нешто замајавали. И о скитници који је умирисао цео бус. И о девојци која ме је питала да купим честитку за децу из Звечанске, а коју сам слагао да сам честитку купио јуче. У ствари сам је купио прекјуче, пре одласка у Знак питања. Све је то, схватате, било накјуче, јер се ово што пишем односи на јуче.
Глупо време... Чему уопште прошлост? Па да бисмо се сећали оваквих тренутака. Ово је један од најбесмисленијих блоговања свакодневнице које сте икада прочитали. Али ја сам ипак пренео поруку...
Не знам за ноћни живот, али предноћни живот у Београду ми изгледа глупо. Ни бусеви не стижу на време, чему онда ред вожње? Зашто пандури цимају јадног човека ако га већ нису повезли? Зашто 84-ом не путују лепе и познате девојке? Зашто постоје скитнице без игде ичега и како они живе? Шта је то што ме тера да заборавим на време и да несвесно слажем девојку са честиткама? Ко купује у Maxi Exclusive? Зашто се не обезбеди тврђава од одрона, него само стоји упозорење да се пажљиво хода? Зашто увек падамо на простим стварима?
Ништа више, у прилогу су слике са Калиша данас (тј. јуче). Уживајте, користио сам, као и увек, камеру на телефону која је ужасна али се данас баш фино показала.

5 коментара:

  1. Ко би рекао да у Београду може бити тако досадно. Ја бих сада радо прокоментарисао овај пост тако да коментар буде оптимистичан, али, данас је недеља. Ко те је терао да објављујеш пост недељом, бре?!?! Осећам се као да сам део ових твојих жутих слика... Недеља + зима + проблеми.......

    А сад полако завршавам овај пост, укуцавам "еxodora" у поље за визуелну проверу коментара и завршавам како те не бих још више сморио јер и сам кажеш изнад: стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

    Недеља :(

    ОдговориИзбриши
  2. Сконтао сам да сам написао "пост" уместо "коментар".

    Извињење.

    ОдговориИзбриши
  3. Да... Одједном је сунце изашло иза облака и одмах је некако топлије у кући... :)))

    Сад сам мало боље расположен! Контам да ми је ово трећи коментар заредом. Ваљда нећу више. Ваљда... :)))

    ОдговориИзбриши
  4. Не бих рекао да ми је јуче било досадно, мада је мој стил писања то сам рекао... У ствари ми је било лепо, али време некако пребрзо пролази и кад се окренеш за собом - остаје ти једно велико ништа са много питања зашто је то тако... Иначе ми је било скоро супер тамо где сам био (фалило је мало гласније музике са већим избором и мало више простора, неко женско друштво и то је то), али сам те детаље једноставно прескочио да бих указао на суштину коју више ни сам не видим. Да бих се ја уклопио, само бих из ове твоје једначине изоставио "проблеми" и убацио једно велико "размишљање о свету". И знам да мрзиш недељу, не брини. Имам још један недељни пост, само да се дочепам свог рачунара :)

    ОдговориИзбриши
  5. Само ти пиши недељом, то је најбољи дан за инспирацију! :)

    Не могу ти описати колико ми се допао твој мото везано за Нову Годину... Наравно да је битније шта ћеш сутра, него шта ћеш за ту ноћ:)))

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive