28. децембар 2009.

Ммммммммммм да...........

Стојим на најлепшем могућем месту за стајање у 84-орци и досађујем се... Гледам са стране, испред мене се формира гужва пред вратима, смејем се што људи немају где ни да стану ни да седну, а мени је супер јер нико не прилази позади. Поново сам испао паметан. Па ако, боље је испасти паметан него из аутобуса, је л?
И тако ја стојим, кад негде у Земуну, кад се линија већ мало растеретила, улази једна фенси ликуша са својих раних двадесетак година и стаје ту негде код трећих врата, лево испред мене. Прескочио сам рећи да сам пре тога поново ослушкивао неке ситне приче, некоме јако важне, о томе где се који Темпо налазио кад је требало радити тамо, гледајући при том у стаклу симпатичан одраз једне не толико симпатичне персоне.
Елем, та фенси ликуша са својих двадесетак година стаје ту код трећих врата, а око ње са обе стране по два типа, од којих сам један од оних с десне био ја. Како је улазио, један од њих је ваљда гурнуо и потом се обратио са Извините, госпођице. Већ тада ми је било интересантно то "госпођица"...
И ти типови, укључујући мене, разменили су пар погледа, онако мрких и неугодних, да се човек једноставно најежи. То није ни важно, мада је можда она то приметила. Сва уживљена у своју улогу лутке са насловне стране која нема појма како је уопште доспела у ГСП, она је гледала час на једну, час на другу страну, а најчешће ка вратима, где је тражила свој одраз.
Имала је обичај да, на отприлике минут - минут и по, у том свом одразу у стаклу задњих врата провери своју невероватно компликовану фризуру која се састоји из осредње дуге равне косе која пада преко рамена напред и преко леђа позади. Провера се састојала из скенирања инструмент-табле (проверавања онога што види у одразу) и благог поправљања падова са леве и десне стране, после чега би фризура изгледала потпуно исто и непромењено. Ти преласци рукама преко косе само су покушавали да свима утуве у главу Ја сам прелепа, погледајте како је дивна моја дуга свилена равна коса...
И док је она то радила, ситуација се помало рашчистила те смо остали она и ја (уз гомилу небитних путника ка предњој страни аутобуса). Што смо даље путовали, све ми је смешније деловала мисао о њеној прелепој дугој равној коси. У почетку сам осмех успео да суздржавам, а касније ми је природан израз лица преко благог осмеха прешао у скоро већ готови кез... Наравно, за све то време она је осматрала ситуацију, држећи се с два прстића за "рукодржач" (какав фантастичан назив за шипку) и све једнако намештајући своју ..(бла, бла, бла).. косу.
Посматрао сам то понашање, што на лице, што у одразу, и стварно ми је било запрепашћујуће смешно. Фуфица са џиновском крагном од вештачког крзна у чудно краткој јакници (задњи, прилично невероватан модни крик) и нечему доле што нисам упамтио (није ме ни интересовало), вероватно фармерицама и патикама, како то обично бива... где је почетак ове реченице?! Углавном, та иста се с времена на време пребацивала с ноге на ногу и полако померала ка задњем делу, мом дивном трону за стајање. Не верујем да ју је интересовало то што се ја смејуљим при самој помисли на њу, више ми је деловало као оно "ти бараба, а ја вила" или тако нешто, како већ иде... Као што већ данас рекох на једном месту, виле су прецењене, јер су то обичне тророжне алатке за скупљање траве. Тренутно ми боље звучи да будем бараба, него да ми девојка буде вила =) А ова "вила" је своја пуна уста држала у природно полуотвореном ставу, чиме је још више покушавала да нагласи своје "вилинство".
И тако у једном моменту једна фина госпођа хтеде да сиђе с буса. Замолила је дотичну "госпођицу" да се помери, на шта је ова исто и учинила, померајући се при том мало десно и превише уназад, толико да је готово додирнула онај зид који крије мотор или не знам ни ја шта тамо позади. Тај зид, на који се углавном људи по нужди наслањају, онако фино чист и орибан, одмах ју је навео на помисао да се, не дај Боже, испрљала, те је стала да се осврће и чисти своју јакницу и панталоне које нисам упамтио... Куку мени ако се испрљала од једног додира...
Враћајући се назад, прешла је још мало десно. Тада је мој осмех већ одавно постао нескривен и само сам чекао прилику да праснем у смех због нечега. Извадио сам телефон и као нешто чачкао. Када сам га вратио назад, чим је поново наместила своју косицу, и она је проверила своје порукице... Онда смо стигли до њене станице и она је напустила возило, а ја сам већ пре тога ухватио да пишем другару (да сам написао другу питали бисте се где је била прва) поруку (коју никад нисам послао) о томе како имам екстра причицу, смејући се скоро наглас.
Ситуацију је олакшало неко дете које се растрчало по возилу и његова млада мама која га јури. Дете је вриштало и трчало, ја сам то посматрао и смејао се, што њему, што оној претходној ситуацији, а када сам напустио возило већ сам се уозбиљио, практично у року од секунде. Глупаве фенсерке...
Недуго затим стајао сам на каси купујући пиво. Пошто сам нешто пива већ попио пре тога, стао сам на, тада се чинило, погрешну касу јер је ред био мало већи и више је артикала било за куцање. Међутим, тако сам избегао непријатност сусрета са баба-касирком која ме је претходни пут када сам куповао пиво легитимисала јер јој изгледам млађе од 18! Испоставило се да је мој ред преузела моја омиљена касирка, баш кад је на реду био човек испред мене.
И док је тај човек плаћао осетио сам вибрацију телефона. Брат ме зове и пита где сам. Ово "на каси" је било довољно да ме убеди да се за час вратим по млеко. Нема проблема. Човек испред мене је отишао, а ја сам са корпом кренуо напред, прошао кроз касу, па поново кроз улаз (мени тада најлогичнији могући пут) и после поново чекао у реду. Друго чекање није дуго трајало јер је само једна девојка била испред мене. Омиљена касирка ме је услужила као господина и отишао сам кући, радостан због још једне успешне куповине.
Не знам какве везе друга прича има с првом, није јој чак ни логични наставак. Ипак, то су вам моје данашње ситуације, па ви видите шта ћете с њима. Ко зна шта сам хтео да кажем, пошто ме тренутно држи Лав што сам пио с ујаком и братом. Овакви постови су најбољи...

6 коментара:

  1. Какав излив инспирације!!! ТВОЈ УБЕДЉИВО НАЈДУХОВИТИЈИ ПОСТ!!!! :)

    ОдговориИзбриши
  2. Ма да... А тек сам почео. Кад би знао шта сам ноћас сањао, после смразавања у соби у којој сам куцао ово =)
    Хвала за похвале, стварно није требало. Знам ја да сам савршен кад сам на опијатима. Само ми некако недостаје једна реченица у претпретпоследњем пасусу, али није ни важно.
    Заборавио сам да поменем и то да сам једном, покушавајући да избегнем насмејавање, одрадио неки потез који је личио на оно "шмрк-десни део уста-десна ноздрва-лева ноздрва-леви део уста-издах", што наши криминалци у домаћим филмовима често раде док кулирају =D Како сам објаснио, ни себе не разумем.

    ОдговориИзбриши
  3. Уф... Покушао сам то да схватим неколико пута... И није ми успело :(

    Та реченица ти дефинитивно не фали у тексту!!! :)

    ОдговориИзбриши
  4. Не, ипак је то претпоследњи :)
    Ако се, пак, ово схватање односило на шмрк-бла бла-шта већ, онда је то један непотребан потез који не мораш ни да схваташ...
    А ако се односило на моју опијеност, онда тек не знам шта ту има да се схвата, то је једноставно тако =)

    ОдговориИзбриши
  5. Hahaha!! Koji si ti kralj!! :D
    Zajebane te 84-orke!! :D
    ''виле су прецењене, јер су то обичне тророжне алатке за скупљање траве'' - hahha, o boze!! xD

    ОдговориИзбриши
  6. Учланите се на Блогомету!

    Blogometa.blogspot представља кућу добрих блогова, а ви врло лако можете пријавити и свој! Када постанете члан Блогомете, можете сами да постављате исечке из постова са свог матичног блога и да тако више људи има шансу да види оно што сте написали. Број посета и коментара се повећава, а истовремено имате прилику да упознате друге блогове за које досад нисте знали. Не кошта ништа а много вреди! На Блогомету се учлањујете тако што у коментару на било који пост оставите свој mail. Потом ћете добити потврду да сте постали уредник Блогомете. На врху странице налази се преглед последњих учлањених блогова. Опис вашег блога наћи ће се убрзо међу њима и многo више људи имаће прилику да чита оно што сте ви написали!

    Добродошли на Блогомету,
    кућу добрих блогова

    www.blogometa.blogspot.com

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive