03. децембар 2009.

Сам...

...Стајао сам тако наслоњен на прозор... Окренуо се око себе и видео мноштво нафилованих, изгужваних, младих а опет већ тако остарелих лица. Говорили су неким мени непознатим језиком, језиком само њима знане забаве, језиком који пара уши, који наноси бол... Говорили су о ликушама, варењу, ножевима, оверавању, шопингу, журкама... Говорили су, притом се смејали, гуркали и приљубљивали једно уз друго... Пљували су по лепим стварима, газили норме и принципе... Прскали крвљу светле зидове у које су затворили свој посрнули морал... А ја сам се некако нашао између та четири зида, усамљен, отуђен... Било ми је мука и само сам мислио на бекство... Покушао сам да побегнем, али није било излаза. Били су са свих страна... Немани, монструми, масовне убице духа... Што сам више стрепео, били су све ближе и ближе и они светли зидови сада су, потпуно окрвављени, бацали тамне сенке на мене... Испуњен страхом, али истовремено и ужасним бесом због тога што ми се дешава, пожелео сам да се трансформишем у некакво енергетско поље и да их све једним таласом одбацим од себе... Да их нестане, да више не кваре ово наше простор-време. Да се претворим у стиснуту песницу која ће једним треском о земљу пообарати све те распаднуте душе у младим телима као кегле у куглани. Да их тако, наслагане једне на друге, однесе кочија заборава... Али не, ја сам само човек. Испуњен мржњом и патњом... И тако је бол постајао све јачи. Њихове веселе очи пробадале су ми стомак, разарале утробу и осетио сам ужасан притисак између слепоочница... Морао сам да издржим још само мало, да преживим колико да изађем из овог затвора. Толико...
Схватио сам да сам сам. И кад бисмо се сви ми који смо сами удружили, опет бисмо били мали... Прогутао би нас мрак њиховог посрнулог морала. Али се морамо борити... Родили смо се сами, да бисмо се пробијали и избегавали њихове злочине како бисмо на крају и умрли сами... Такав нам је живот. Сигурно бољи него да смо једни од њих...

песма недеље се укида и уводи у мало другачијем облику: ићи ће само "овакве" песме и то уз одређене постове

Нема коментара:

Постави коментар

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive