01. децембар 2009.

Сусрет

Записао сам само наслов али нисам имао времена да напишем причу... Сада се и не сећам о чему је требало да пишем. Наслов каже "пиши о сусрету, јбт". Сусрети су много чудна ствар. Обично су неочекивани, осим када их испланирате са неком особом. Али су ипак најчешће неочекивани.
Сусрети су сјајни за подсећање на прошлост или будућност, у зависности од онога што желите.
Ах, да... Сад се сећам.

Био је то дан као и сваки други. У ствари није, био је ветровити октобарски дан... Био сам обријан и имао сам глатко лице, упркос уобичајеном изгледу... Имао сам и неку од оних осредњих фризура и фино сам мирисао... Сео сам до прозора у 84-ци, за разлику од уобичајених дана када стојим. Да се уочити да дан уопште није био као и сваки други, као да сам се подсвесно спремао за нешто. Тако се испоставило...
Није било гужве, било је доста празних места... А она је одабрала да седне до мене, баш ту на четвртој-петој станици, ни сам не знам... Не сећам се како је изгледала. Није то ни био наш сусрет, то су се само наши погледи играли са својим одразима у стаклу које је раздвајало места за стајање и за седење, а које је рекламирало тада чоко-смоки или тако неки романтични производ... Не, ипак су то биле оне нове коцкасте жваке (или бомбоне, шта ли су?!) разних укуса послагане у Рубикову коцку...

copyright © http://www.oscarcolomina.com
- Како то да си села баш до мене?, лансиран је упитан поглед...
- Учинио си ми се симпатичним, одмах је ухваћена порука.
- Чудно, то се ретко дешава...
- Зашто?
- Не знам, ваљда сам нека машина па ме девојке избегавају
- Ти - машина?! Којешта..., говорио је њен поглед, сада мало искривљен и праћен благим осмехом
- Кажем ти, чудан је овај свет. Не знам ни сам где грешим, ваљда у томе што само погледима разговарам - потврдио је мој поглед и усне су се развукле у благ осмех, мени непознат...
- Значи наишао си на себи равну? То је интересантно... - У том тренутку се заљуљао бус, она је додала још кап осмеха и мало се померила улево ка мени...
- Па, рекло би се - покрио сам руком сада већ онај мој болесни осмех који не скидам када се возим, а који значи срећу, као чешући при томе нос...
- Чудан си ти дечак, рекла је... Нисам упознала некога таквог до сада...

Скренуо сам поглед ка прозору јер нисам знао шта бих рекао. Мало сам се и постидео изгледа. Онда сам оборио главу а затим погледао ка њој... Она је скренула поглед ка људима који су баш тада улазили у возило. Промешкољио сам се и пошто је схватила да нема никог познатог, незаинтересовано је упутила поглед у исту ону тачку на реклами од малопре. Питао сам се шта даље... Раздвојене песнице су ми прво испунили палчеви, а затим сам, схватајући да то значи усамљеност, склопио руке у плетеницу. Моја лева обрва спустила се у упитну позицију. Постала је нервозна, ломила је прсте... Махинално сам и ја то урадио, тиме одајући сигнал да ми се свиђа. Одједном је променила став.

- Не, нисам слободна, рекао је један љутит поглед и склапање руку испред тела у одбрамбени положај.
- Извини, немој да се љутиш, покушао сам још једном... Није вредело.
- Не желим више да причам с тобом, прострелио ме још један поглед, после ког је уследило окретање главе на другу страну.

Окренуо сам главу ка прозору, гледао у линије. Још једном се осмехнуо. Волим да посматрам линије... Пар пута сам погледао у ону исту тачку на стаклу. Није се освртала. Помало тужно, помало смешно... Ледене коцке испред мене никада ми нису биле интересантне... Сад сам их проучавао и схватио да има више врста воћа него коцкица у великој Рубиковој коцки. Шта све човек не примећује само да би скренуо мисли на другу страну. Поново сам се осмехнуо, овај пут још уочљивије. Устала је да сиђе код Бранковог моста и још једном погледала у мене. Било јој је чудно што се смејем... Крајичком ока сам осмотрио њу још једном и поново се осмехнуо. Одмахнуо сам главом и склопио руке у смирен положај. Поглед ми се изгубио негде у игри ветра и рекламе за следећи концерт у Арени.

Измењено 2.12.2009: хвала колеги Пајић Владу за предлог илустрације. Аутор ове слике нисам ја, слика је преузета са сајта www.oscarcolomina.com и на захтев оригиналног аутора може бити уклоњена.

3 коментара:

  1. Не знам тачно на шта вас двоје мислите, али се захваљујем на подршци :)
    Нажалост, није увек свет тако леп и романтичан... Али хајде да се трудимо сви заједно да га учинимо лепшим :D

    ОдговориИзбриши

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive