01. децембар 2009.

1. децембар 2009.

Ево,уђосмо и у децембар. Лепо време за писање, биће га још више кад се престане са излажењем на хладноћу... А први децембар је, као што вероватно сви знају, светски дан борбе против СИДЕ. Шта је СИДА? Синдром стеченог губитка имунитета, синдром изазван вирусом хумане имунодефицијенције (ХИВ), који сам по себи није болест, али доводи до неспособности организма да се одбрани од других болести, па и најобичнија прехлада може лако постати смртоносна у поодмаклим стадијумима. Како? Тако што напада CD4 лимфоците (нисам довољно стручан да бих знао тачно, али мислим да и у тој групи постоји одређена подгрупа која је нападнута) који су задужени за стварање антитела за заштиту организма од напада страних тела (бактерија, вируса итд.)Нећу много да давим о томе, можете лако пронаћи информације на интернету а и на предавањима која су вероватно свуда организована у нашој земљи а и широм света поводом данашњег дана. Важно је знати шта је и важно је знати како се заштитити и шта чинити уколико дође до заражавања (ништа од овога нећу писати). Такође је значајно схватити на који начин не може да дође до заражавања, како не бисте дискриминисали људе око себе само зато што су заражене ХИВом. Ни о овоме нећу писати.
Само ћу бацити осврт на данашњи скуп на Тргу Републике организован од стране Омладине ЈАЗАС-а (Југословенска асоцијација за борбу против сиде) која већ 15 година ради на едукацији становништва, превенцији и помагању зараженима овим опаким вирусом. Иначе, вирус се код нас појавио почетком осамдесетих, а први званични статистички подаци о регистрованим зараженим особама појављују се 1985. Ни овиме вас нећу давити...
Не знам како је акција протекла, имао сам прилике само видети промотивни материјал који говори о свему што сам горе поменуо на нивоу који је довољан да би се спречило ширење вируса, али и да би се избегла дискриминација заражених. На Тргу је била постављена бина, вероватно спремљена за неки вечерашњи перформанс (нисам у граду тако да о томе не знам ништа), и штандови на којима су дељени бесплатни леци и презервативи као основни вид заштите од најчешћег начина преношења вируса - сексуалног односа. Ово све уз звуке гласне хаус и електро музике, како би се привукло што више младих на поменуте штандове.
Поред свега овога за значајно налазим поменути дух волонтерства, као нешто што видим на вишем положају од читаве приче око ХИВа о коме већина људи зна понешто. У чему је штос? Волонтери (или добровољци, народски речено) из године у годину организују хумане и хуманитарне акције како би помогли човеку или групи људи, народу, држави или читавом свету. Сврха волонтерства је да се људима скрене пажња на неки проблем, да се прошири свест о њему и да се на неки начин едукују људи у вези са тим проблемом, како би знали и хтели да ураде оно што долази као одговор на питање "Шта чинити?". Зашто сада ово помињем? ЈАЗАС је волонтерска организација и чланови ЈАЗАСа све ово раде на добровољној бази сваке године - организују акције дељења пропагандног материјала, промотивне журке, едукационе радионице и слична дешавања како би се проширила свест о реалној опасности од ХИВ-а и СИДЕ. Али они су само један од многобројних примера волонтерства код нас и у свету. Постоје домаће, али и међународне волонтерске организације које организују хиљаде и хиљаде оваквих и сличних акција (чишћења и уређивања простора, прикупљања материјалне помоћи, промовисања здравог живота итд.) и учешће у њима значи добро обављен посао, али и дружење, размену мишљења и искустава, упознавање нових људи и средина итд. Све у свему, волонтерство није само у креирању једног новог света, већ и у проширивању видика онога ко волонтира. Ето, зато волонтирати.

Нема коментара:

Постави коментар

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive