03. новембар 2009.

Када падне први снег...

А (дуго а, као знак негодовања), ове године је мало поранио, ако мене питате. Тек трећи новембар (словенски назив: студени, што би се код нас рекло - хладни), а већ снег. И то добро вејао цео дан. Углавном оне ситне пахуље које ношене јаким ветром боле у додиру са кожом (тј. кожа боли погођена њима). Бар је тако било у Београду.
У 10:20, када сам кренуо ка факсу, још увек је само прскала слаба кишица, мада је ветар био прилично јак. Запрепастио сам се, међутим, када сам негде код поште у Земуну (ја сам, иначе, мало изнад Горњег града) кроз отворена врата приметио да више не пада вода у свом основном облику, него у облику белих куглица. С обзиром на њихово кретање, уочио сам да то не може бити грãд, на шта сам прво помислио (ево момента када долази оно "ШТА?!") већ мора бити снег. Дебело се запрепастио...
Срећа да сам понео капу, јер би иначе била тотална катастрофа кретање по Београду без капе по оваквом времену. Кошава шиба, пахуљице за њом, а ја што ћу али са киме ћу...
Још једна од срећних околности била је што ми је пешачење сведено на минимум, од Зелењака до почетка Кнеза и назад, ако изоставимо пешачење од последње локације до Коларца, које би се могло упоредити са пробојем српске војске кроз Албанију у Првом светском рату.
Онај Београдски зид што стоји тамо на Тргу Републике се прави важан, гађали га грудвама, снег нападао на њега, ветар покушава да га обори, али се, зид ко зид, тврдоглаво држи. Неће да се сруши. Један део (с краја) већ је срушен, али остатак стамено стоји и чека да се отопи са отапањем снега. Сликали смо се данас испред њега, са западне стране, јер је она ишарана графитима :)
А повратак? Осим што је већ скоро пао мрак пре 17:00, пешачење кроз барице по шљапкавој подлози није уопште било пријатно. Ставивши то на страну заједно са свим пахуљама које са кошавом чине смртоносну комбинацију, напоменимо и да је опет био неки удес у Бранковој. Колико сам чуо по изласку из буса (толико ми је дуго требало да сазнам, а удес се десио још пре него што сам ушао у њега) нека три аутомобила су имала ланчани са аутобусом, од чега је један аутомобил буквално слетео (?!) на други и спљескао га. Девојка која је препричавала доживљај гледања свега тога каже да је било страва (у оном позитивном смислу) јер је изгледало као да је ауто паркиран на другом ауту. Не знам да ли је било повређених, вероватно ће бити (или је било) у Хроници, а можда и на Монду или ко зна...
додатак: ФоНет каже да је било 6 аутомобила и један бус ГСП-а. Могу да замислим... И да, повређених није било :)
Због овог инцидента бусеви су изузетно каснили, па сам 84 чекао 20-ак минута. За то време једна за другом наишле су две 707-ице, друга је била дупла, а обе су се дупке напуниле људи на Зеленом венцу. Ево како је изгледала гужва пред првим од та два буса, други је наишао после пар минута (на слици је гужва још у формирању, људи су и на делу тротоара који се на слици не види). Гужве - катастрофалне. У бусу сам се два пута осетио задовољним што чекам бус на првој станици и силазим на последњој, те увек заузмем добро место за стајање (не волим да седим), док се други гурају у гужви... Вечерас се чак и запомагање чуло...
Иначе, цео смер ка Београду преко Бранковог моста био је у потпуности закрчен, вероватно због оног инцидента на улазу, а можда и из још неког разлога.
Ето, такав је Београд под првим снегом. Тотални колапс, могло би се рећи... Као и увек, све службе неспремне, а и људи ненавикнути на лоше процене прогностичара. Све у свему - зачин Ц. =)

Нема коментара:

Постави коментар

ТоМЦии ће бити драго да прочита и ваше мишљење о овој причи... Будите слободни да коментаришете по свом нахођењу.
НАПОМЕНА:
Спамери и остали мал(в)ерозни биће перманентно избрисани, стога их молим да не кваре ТоМЦиино расположење!

Blog Archive